РУЧНИ РАД ЈЕ ЛЕК ЗА УБРЗАН СВЕТ Новосађанка Ирена Пинтер тихим занатом прави уметничка дела

 Како је одувек волела рукотворине – гоблене, таписерије, вез и све што се ради рукама и из срца, не чуди што ју је одушевио видео туторијал израде минђуша од перлица. 

– Прво сам само гледала начин израде, а касније сам се усудила да направим нешто од виђеног. Прво су то били једноставни модели, а касније све компликованији накит. Сада сам прилично вешта, мада увек постоје нови изазови и учењу нема краја – рекла је за „Дневник“ Ирена Пинтер. 

Од израде накита од перлица за блиске особе, Ирена сада има Инстаграм профил на ком је објављено већ стотину модела минђуша, наруквица и огрлица, све руком рађено и уникатно. Од идеје до фотографисања, наша саговорница све ради сама. 

– Није ми тешко, јер ово није посао, већ мој начин да будем оно што јесам. Не могу рећи да сам наследила занат, мада у мојој породици постоји љубав према стварању. Тата је својевремено плео корпе, а мама и данас везе и шије. Имам децу и мада их то не занима превише сада, можда моја унука једног дана заволи тај свет. Ако се деси, бићу пресрећна, ако не, опет сам захвална што сам имала прилику да живим кроз ово стварање – истакла је она. 

За њене креације интересовање је велико, нарочито међу женама које воле уникатне ствари и цене ручни рад. Накит се највише продаје путем Инстаграма и Фејсбука, а Ирена истиче да је препознала нов, леп тренд у продаји – све више девојака тражи баш њене минђуше, посебне, другачије и са душом. 

– Инспиришу ме природа, боје, музика, понекад и само једно расположење. Најчешће радим техником ткања, пејот и брик, користећи стаклене перле, конац, игле и много стрпљења. Сваки комад је као медитација – објаснила је. 

Ипак, као и са сродним занатима, проблема има доста. Није лако изборити се за видљивост на интернету, будући да су алгоритми неумољиви. Уз то, материјали су често скупи, а цене ручног рада тешко достижу своју праву вредност. 

– Ипак, када видим осмех жене која носи моје минђуше, све бриге нестану – казала је Ирена и додала да има доста планова за будућност, те да би волела да отвори малу радионицу, и да кроз обуке научи деци и младе овој тихој вештини, јер, како истиче, ручни рад није ствар прошлости, већ лек за убрзан свет.

Наша саговорница поручила је и да се занатима мора вратити место у свакодневици, како би се очували, али их треба и приближити младима као прилику за изражавање, смирај и аутентичност. 

– Ако би школе више укључивале креативне радионице, то би могло да промени поглед нових генерација.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.