„CIKLONIZACIJA“ NASTAVILA SISTEMATSKU AKCIJU Počeo drugi krug tretmana protiv krpelja

Ovogodišnja sistematska akcija zaštite zdravlja građana od krpelja startovala je u drugoj polovini marta, kada su dnevne temperature premašile osam stepeni celzijusa, što je granica nakon koje krpelji iz zimske hibernacije prelaze u aktivno stanje. 

Drugi krug monitoringa završen je prethodne nedelje i na osnovu rezultata tretmani iz drugog kruga biće izvedeni na svim uređenim zelenim površinama na teritoriji grada, prigradskih naselja i sela. Tretmani iz drugog kruga će biti izvedeni do prvomajskih praznika i biće izvođeni svakodnevno, prema dinamici usklađenoj sa vremenskim uslovima.

Sistematska akcija obuhvata parkove, šetališta, igrališta i sve druge uređene zelene javne površine, a kao i ranijih godina akcenat je na prostorima na kojima se okupljaju deca i prostorima određenim za istrčavanje i šetnju kućnih ljubimaca. Nakon izvedenih tretmana, redovne su i kontrole uspešnosti, pa se tamo gde za tim ima potrebe tretmani i ponavljaju.

Ovogodišnja akcija će trajati do jeseni, stanje će se pratiti tokom cele sezone i reagovaće se na svaku pojavu krpelja, a kako su krpelji najaktivniji u proleće i na jesen, u ovim periodima i tretmani će biti češći.

Sistematski pristup suzbijanju krpelja odgovor je gradske uprave i „Ciklonizacije“ na činjenicu da se iz godine u godinu beleži povećanje procenta zaraženih krpelja koji prenose opasnu lajmsku bolest. Lajmska bolest je zarazna bolest koju uzrokuje bakterija Borrelia burgdorferi, a prenose je zaraženi krpelji iz roda Ixodes. Simptomi, koji uključuju crveni osip, gripolike simptome, bolove u zglobovima i malaksalost, mogu se javiti nedeljama nakon uboda krpelja. Bolest napada ceo organizam, utičući na kožu, zglobove, nervni sistem i srce, a leči se antibioticima. 

Bakteriju prenose krpelji, a inficiraju se od životinja poput jelena i miševa. Da bi se bakterija prenela na čoveka, zaraženi krpelj mora na koži provesti od 24 do 48 sati. 

Ako se bolest ne leči, nedeljama ili mesecima nakon infekcije mogu se razviti ozbiljnije komplikacije, uključujući neurološke probleme, upale zglobova, kao i probleme sa srcem. 

Kod sumnje na lajmsku bolest, dijagnoza se postavlja klinički, uz pomoć seroloških testova.  Bolest se leči antibioticima, najčešće korišćeni su amoksicilin i doksiciklin, posebno u ranom stadijumu bolesti.

Prevenciju čine sistematske akcije suzbijanja krpelja i individualne mere koje građani mogu da preduzmu tokom boravka u prirodi. U tom slučaju prepručuje se nošenje odeće dugačkih nogavica i rukava, u svetslim bojama kao i korišćenje repalenata, sprejeve i krema koje odbijaju insekte. Nakon boravka u prirodi, preporučuje se pažljivo pregledanje tela, posebno glave, prepona i pazuha, jer krpelji traže tanje i prokrvljene delove kože. Ako pronađete krpelja, potrebno ga je što pre i stručno ukloniti iz kože, navodi se u saopštenju.