Šmiranti u predstavi „Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije”

Projekat koji to dokazuju jeste predstava “Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije” – deo programske celine “Seobe”. Glavni cilj ostvarenja bio je da se realistično prikažu sve nedaće migranata i izbeglica.

Projekat je udružio evropsku i domaću kreativnu energiju, amaterizam i profesionalizam, a potom okupio publiku oko ideje da bi ljudskost trebalo da bude osnovna misija svakog čoveka. Amaterskim glumcima udruženja “Šmiranti”, pod vođstvom Sanje Petrov i Boška Petrova, pristigao je u pomoć italijanski režiser Andreo Moreti sa umetničkim timom iz Polikardia Teatra i doneo potpuno novi pogled na scensku umetnost.

Kako otkriva najstariji učesnik projekta Zoran Prodanović (50) pripreme su počele sredinom januara, a trajale su do premijere, održane 7. marta. Odvijale su se od četiri do pet sati dnevno po četiri puta nedeljno.

- Radionice su iziskivale ogromna odricanja - ističe Zoran. - Kako su dani prolazili, postajale su sve zahtevnije, jer su fizičkim vežbama bili priključena razmena iskustava u vezi sa migracijama. Tempo je od prvog dana bio intenzivan, pa su mlađi glumci posle nastave i predavanja trčali na probe, a stariji s posla, umesto kućama, odlazili u pozorište.

Prema rečima amaterskog glumca Milana Trifunovića (37), najveći izazov je bio rad pod zaštitnim maskama.

- Na tome je insistirao reditelj Moreti - otkriva Milan. - Teško je i zamisliti, a kamoli izvoditi sve scenske pokrete u takvim uslovima. Uzdržavali smo se i od svakog vida izlazaka ili druženja. Tako smo izbegli mogućnost da se zarazimo virusom korona i odložimo ili sprečimo izvođenje predstave.

Razlika između tradicionalne škole glume i rada sa Andreom Moretijem bila je velika. Umetnici su se složili da im je na početku njegov pristup bio neshvatljiv. Premda predstava otvara temu kretanja, bežanja pred ratom, pokret je bio osnovni alat kojim su glumci približavali priče gledaocu. - Govorom tela smo prenosi emociju na publiku - objašnjava Zoran. - Vežbe disanja, stav i jačina glasa bili su dodatna sredstva. Zahvaljujući posebnom pristupu italijanskog reditelja, učesnici su postali podsvesno povezani, pokreti sinhronizovani, a probe produhovljene.

Nakon dugih istraživanja o temi migracija prikupljene su različite ljudske priče. Neki glumci “ulazili su u cipele” više junaka, a neke likove tumačilo je više glumaca. Zoran je igrao ulogu Lazara na čiji nagovor huligani pale izbeglički kamp, dok je Milan izložio oprečne stavove dvaju junaka.

- Tumačio sam upravnika izbegličkog kampa punog empatije prema ljudima u nevolji, koji je primoran da balansira između ljudskosti i zakona, a potom i huligana, pristalicu Lazareve retorike - objašnjava Milan. - Bilo je teško pronaći u sebi dva toliko različita karaktera, ali sam uz pomoć Sanje, Boška i Andrea premostio jaz.

Glumci su se složili da je rad na ovom projektu bilo neprocenjivo iskustvo, ali i velika lekcija ljudskosti. Publika je predstavu napuštala uplakana, a neki su preispitivali i menjali svoja mišljenja.

- Predstava me je naučila mnogo čemu - zaključuje Zoran. - Probleme banalizujemo jer nisu naši. Umesto da podignemo glas i pomognemo, mi ćutimo. Time se odaljavamo od čoveka u sebi. Predstava nas opominje na to.

Izvođenja scenskog dela “Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije” propraćeno je rasprodatim kartama i ovacijama publike. Osim u Novom Sadu, na Svetski dan izbeglica izvedena je u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava kao i u Domu kulture u Sivcu. U planu su i turneje po Srbiji i Crnoj Gori, a do tada svi zainteresovani mogu da je pogledaju na sceni Radničkog doma “Svetozar Marković” na redovnom repertoaru glumačke družine “Šmiranti”, kao i mnoge druge predstave u njihovom izvođenju.

Najmlađim učesnicima probe su bile zanimljive - od komunikacije na engleskom jeziku do pokušaja razgovora na italijanskom ili srpskom. Jedina zamerka devojčica Dunje Kojičić (11) i Lane Šarenac (14), najmlađih glumica u predstavi, bila je što su se tih nedelja manje družile, a domaće zadatke radile su do kasno uveče, skoro pred spavanje.

D. Klašnja