Шмиранти у представи „Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније”
Нови Сад је, шаљући поруку мира и толеранције, ове године постао центар европских културних збивања. Окупио је велики број страних и домаћих уметника, а међу њима је било и аматера који су напорним радом постали професионалци.
Пројекат који то доказују јесте представа “Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније” – део програмске целине “Сеобе”. Главни циљ остварења био је да се реалистично прикажу све недаће миграната и избеглица.
Пројекат је удружио европску и домаћу креативну енергију, аматеризам и професионализам, а потом окупио публику око идеје да би људскост требало да буде основна мисија сваког човека. Аматерским глумцима удружења “Шмиранти”, под вођством Сање Петров и Бошка Петрова, пристигао је у помоћ италијански режисер Андрео Морети са уметничким тимом из Поликардиа Театра и донео потпуно нови поглед на сценску уметност.
Како открива најстарији учесник пројекта Зоран Продановић (50) припреме су почеле средином јануара, а трајале су до премијере, одржане 7. марта. Одвијале су се од четири до пет сати дневно по четири пута недељно.
- Радионице су изискивале огромна одрицања - истиче Зоран. - Како су дани пролазили, постајале су све захтевније, јер су физичким вежбама били прикључена размена искустава у вези са миграцијама. Темпо је од првог дана био интензиван, па су млађи глумци после наставе и предавања трчали на пробе, а старији с посла, уместо кућама, одлазили у позориште.
Према речима аматерског глумца Милана Трифуновића (37), највећи изазов је био рад под заштитним маскама.
- На томе је инсистирао редитељ Морети - открива Милан. - Тешко је и замислити, а камоли изводити све сценске покрете у таквим условима. Уздржавали смо се и од сваког вида излазака или дружења. Тако смо избегли могућност да се заразимо вирусом корона и одложимо или спречимо извођење представе.
Разлика између традиционалне школе глуме и рада са Андреом Моретијем била је велика. Уметници су се сложили да им је на почетку његов приступ био несхватљив. Премда представа отвара тему кретања, бежања пред ратом, покрет је био основни алат којим су глумци приближавали приче гледаоцу. - Говором тела смо преноси емоцију на публику - објашњава Зоран. - Вежбе дисања, став и јачина гласа били су додатна средства. Захваљујући посебном приступу италијанског редитеља, учесници су постали подсвесно повезани, покрети синхронизовани, а пробе продуховљене.
Након дугих истраживања о теми миграција прикупљене су различите људске приче. Неки глумци “улазили су у ципеле” више јунака, а неке ликове тумачило је више глумаца. Зоран је играо улогу Лазара на чији наговор хулигани пале избеглички камп, док је Милан изложио опречне ставове двају јунака.
- Тумачио сам управника избегличког кампа пуног емпатије према људима у невољи, који је приморан да балансира између људскости и закона, а потом и хулигана, присталицу Лазареве реторике - објашњава Милан. - Било је тешко пронаћи у себи два толико различита карактера, али сам уз помоћ Сање, Бошка и Андреа премостио јаз.
Глумци су се сложили да је рад на овом пројекту било непроцењиво искуство, али и велика лекција људскости. Публика је представу напуштала уплакана, а неки су преиспитивали и мењали своја мишљења.
- Представа ме је научила много чему - закључује Зоран. - Проблеме банализујемо јер нису наши. Уместо да подигнемо глас и помогнемо, ми ћутимо. Тиме се одаљавамо од човека у себи. Представа нас опомиње на то.
Извођења сценског дела “Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније” пропраћено је распродатим картама и овацијама публике. Осим у Новом Саду, на Светски дан избеглица изведена је у Центру за културну деконтаминацију у организацији Београдског центра за људска права као и у Дому културе у Сивцу. У плану су и турнеје по Србији и Црној Гори, а до тада сви заинтересовани могу да је погледају на сцени Радничког дома “Светозар Марковић” на редовном репертоару глумачке дружине “Шмиранти”, као и многе друге представе у њиховом извођењу.
Најмлађим учесницима пробе су биле занимљиве - од комуникације на енглеском језику до покушаја разговора на италијанском или српском. Једина замерка девојчица Дуње Којичић (11) и Лане Шаренац (14), најмлађих глумица у представи, била је што су се тих недеља мање дружиле, а домаће задатке радиле су до касно увече, скоро пред спавање.
Д. Клашња