ZAKON O SREMSKIM KARLOVCIMA DONEO RENESANSU Temeljna osnova za veliki preporod varoši

U maju će se navršiti pet godina otkako je u republičkom parlamentu usvojen novi Lex specialis o Sremskim Karlovcima, tri decenije nakon prvog zakona koji je država videla kao način da sačuva naslage viševekovnog arhitektonskog i kulturno-istorijskog nasleđa, ali i da podstakne njihov razvoj.

Takvi zakoni nisu nepoznanica u svetu. Nemačka, Francuska, Italija pribegle su toj vrsti pravnih okvira kada je trebalo svoja kulturna blaga da zaštite i osiguraju njihovo očuvanje. Prvi Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca usvojen je 1991. godine, a stupio je na snagu 1. januara sledeće.

Rezultati donošenja novog zakona već su vidljivi, a ove godine na osnovutog dokumenta predviđa se ulaganje od 902 miliona dinara

U kulturno-istorijske objekte se ulagalo od 1993. godine i novcem na osnovu tog zakona obnovljeni su Saborna crkva, Bogoslovski seminar, Stefaneum, Ilion, stari i novi Patrijaršijski dvor, Donja i Gornja crkva, zgrade 3 i 5 na Trgu Branka Radičevića i Patrijarha Rajačića 1, te kapela Vladimira Nikolića na Čeratskom groblju. Nepovoljna ekonomska situacija usporila je tempo radova krajem devedesetih godina, a NATO bombardovanje prekinulo ih u potpunosti. Nakon toga novcem namenjenim za obnovu karlovačkog kulturnog i istorijskog nasleđa samo je finansirana kotlarnica u Magistratu, a 2004. i završetak radova na tom zdanju, u koje se dve godine kasnije preselila opštinska administracija.

Godinama se u mnogim krugovima pričalo o tom zakonu i polemisalo o izmenama i eventualnom donošenju novog. Krajem 2018. formirana je radna grupa od predstavnika triju ministarstava koja je trebalo da načini nacrt novog zakona, ali to se nije dogodilo. Taj zadatak preuzela je Pokrajinska vlada na sebe, koja je nešto ranije iste godine osnovala fond za obnovu kulturne baštine Karlovaca, a Skupština AP Vojvodine iskoristila svoje ustavno pravo da predlaže zakone i podnela ga republičkom parlamentu na razmatranje i usvajanje.

Nije prošlo ni mesec dana otkako su poslanici vojvođanskog parlamenta prihvatili tekst novog zakona o Sremskim Karlovcima, sačinjenog na inicijativu Pokrajinske vlade, a on je postao predmet rasprave republičkih poslanika, što ni najveći optimisti nisu mogli očekivati nakon gotovo dve decenije polemika o potrebi da se stari zakon iz 1991. godine menja ili donese novi.

Novi zakon na prvi pogled ne razlikuje se bitno od starog, štaviše, ima samo dva člana više u odnosu na prethodni, ali ipak donosi suštinske izmene iz potrebe da se stvori stabilan institucionalni i finansijski okvir za celovit i održiv pristup obnovi jedinstvenog nasleđa Sremskih Karlovaca. Za razliku od starog zakona, po kom se novac za finansiranje obnove kulturno-istorijskog nasleđa obezbeđivao pre svaga u republičkom budžetu, kao i u budžetu opštine, od naknade za korišćenje simbola Karlovaca, poklona, donacija i slično, novi zakon predviđa finansiranje, osim iz republičkog budžeta, lokalnog i budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine, i iz fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova realizacijom razvojnih projekata, putem donacija i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Razlika u odnosu na stari akt jeste i u tome što novi predviđa manji broj članova Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca i to što ga imenuje Vlada Srbije, a ne Narodna skupština. Novina je i da program za obnovu ne donosi Skupština Republike Srbije, kako je bilo pre, nego Republička vlada, i to na predlog Ministarstva kulture, što bi trebalo da učini primenu zakona efikasnijom. Novo je i da se osim kulturno-istorijskog nasleđa i zaštita, uređenje i unapređenje prirodnih dobara i životne sredine, te obnova i izgradnja prateće infrastrukture, uvrštavaju u obnovu kojom se bavi zakon.

Rezultati donošenja novog zakona već su vidljivi, a ove godine na osnovu tog dokumenta predviđa se ulaganje od 902 miliona dinara.

Zorica Milosavljević