SVETSKA NEDELJA DOJENJA Više od hrane, podrška za ceo život

Ova kampanja ne ističe samo ključnu ulogu dojenja u očuvanju zdravlja, već i značaj u prevenciji bolesti i jačanju emocionalne povezanosti između majke i deteta. 

Tokom Svetske nedelje dojenja teži se podizanju svesti o prednostima dojenja i važnosti obezbeđivanja podrške majkama koje doje, jer iako je dojenje prirodan proces, ono često nije jednostavno. Bez adekvatne zdravstvene, emocionalne i društvene podrške, određeni broj majki odustane od dojenja već u prvim nedeljama nakon porođaja. 

Najbolji mogući početak

Dojenje svakom detetu pruža najbolji mogući početak života. Majčino mleko je savršeno prilagođena hrana za novorođenče, jer sadrži sve neophodne hranljive materije, enzime, hormone i antitela koji štite od infekcija, jačaju imunitet i omogućavaju zdrav rast i razvoj. 
Dojenje ima i brojne pogodnosti za majku – redovno dojenje pomaže bržem oporavku materice nakon porođaja, a smanjuje i rizik od pojave raka dojke i jajnika, kao i postporođajne depresije. Dojenje, dakle, dugoročno štiti i zdravlje majki. 

Zašto je podrška neophodna? 

Iako prirodno, dojenje nije uvek jednostavno i majke se na tom putu susreću sa raznim izazovima – od fizičkih prepreka, preko umora, nesigurnosti, pa do nedostatka praktične ili emotivne podrške iz okruženja. Kako bi se svaki izazov prevazišao, potrebna je kontinuirana podrška, kako u zdravstvenim ustanovama, tako i u porodici i široj zajednici. 

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, veće stope dojenja mogle bi spasiti živote oko 820.000 dece na godišnjem nivou. Ipak, uprkos svim predsnostima dojenja, broj beba koje su isključivo dojene u prvih šest meseci života nedovoljan je – i to na globalnom nivou. 

Prema podacvima UNICEF-a, u Srbiji svega 13 odsto majki doji svoje novorođenče, a uzroci za to su mnogi. Pored nedovoljne edukacije i informisanosti pri uspostavljanju laktacije, mitova i predrasuda, a potom i estetskih i društvenih razloga, važan faktor je i nedostatak sistemske podrške u prvim danima nakon porođaja. 

Zato tema dojenja mora biti jedan od prioriteta javnog zdravlja, a ne samo individualni zadatak žene. Potrebno je obezbediti edukaciju, podršku i osnaživanje žena koje doje – bez osude, pritiska i zanemarivanja potreba. 

Dugoročni uticaj dojenja 

Posticanje dojenja ima snažan uticaj i na širu društvenu sliku i zato je važno da promocija ne ostane ograničena samo na jednu nedelju u godini. Među Ciljevima održivog razvoja, Ciljem 3 upravo se teži obezbeđivanju zdravog života i podsticanja blagostanja za sve, budući da dojenje direktno utiče na smanjenje smrtnosti odojčadi, prevenciju hroničnih bolesti i jačanju zdravstvenih kapaciteta zajednice. 

Dugoročne mere koje bi pomogle povećanju postotka dojenih beba, odnosno, povećanju broja majki koje doje, su i stalna edukacija zdravstvenih radnika i majki, saveti i pristupačna podrška u porodilištima i domovima zdravlja, kao i afirmacija dojenja u zajednici i javnosti. 

Svaka majka treba da ima slobodu

Uspešnost uspotavljanja laktacije i istrajnost tokom perioda dojenja rezultat je celokupne društvene klime. Neophodno je da se svi uključe – porodica, zdravstveni sistem, poslodavci i zakonodavci, kako bi se stvorilo okruženje u kojem će svaka majka imati slobodu i podršku da doji, ukoliko to želi i može.