СВЕТСКА НЕДЕЉА ДОЈЕЊА Више од хране, подршка за цео живот
Светска недеља дојења, која се обележава сваке године од 1. до 7. августа, представља глобалну иницијативу чији је циљ подизање свести јавности о значају дојења за здравље мајке и бебе.
Ова кампања не истиче само кључну улогу дојења у очувању здравља, већ и значај у превенцији болести и јачању емоционалне повезаности између мајке и детета.
Током Светске недеље дојења тежи се подизању свести о предностима дојења и важности обезбеђивања подршке мајкама које доје, јер иако је дојење природан процес, оно често није једноставно. Без адекватне здравствене, емоционалне и друштвене подршке, одређени број мајки одустане од дојења већ у првим недељама након порођаја.
Најбољи могући почетак
Дојење сваком детету пружа најбољи могући почетак живота. Мајчино млеко је савршено прилагођена храна за новорођенче, јер садржи све неопходне хранљиве материје, ензиме, хормоне и антитела који штите од инфекција, јачају имунитет и омогућавају здрав раст и развој.
Дојење има и бројне погодности за мајку – редовно дојење помаже бржем опоравку материце након порођаја, а смањује и ризик од појаве рака дојке и јајника, као и постпорођајне депресије. Дојење, дакле, дугорочно штити и здравље мајки.
Зашто је подршка неопходна?
Иако природно, дојење није увек једноставно и мајке се на том путу сусрећу са разним изазовима – од физичких препрека, преко умора, несигурности, па до недостатка практичне или емотивне подршке из окружења. Како би се сваки изазов превазишао, потребна је континуирана подршка, како у здравственим установама, тако и у породици и широј заједници.
Према проценама Светске здравствене организације, веће стопе дојења могле би спасити животе око 820.000 деце на годишњем нивоу. Ипак, упркос свим предсностима дојења, број беба које су искључиво дојене у првих шест месеци живота недовољан је – и то на глобалном нивоу.
Према подацвима УНИЦЕФ-а, у Србији свега 13 одсто мајки доји своје новорођенче, а узроци за то су многи. Поред недовољне едукације и информисаности при успостављању лактације, митова и предрасуда, а потом и естетских и друштвених разлога, важан фактор је и недостатак системске подршке у првим данима након порођаја.
Зато тема дојења мора бити један од приоритета јавног здравља, а не само индивидуални задатак жене. Потребно је обезбедити едукацију, подршку и оснаживање жена које доје – без осуде, притиска и занемаривања потреба.
Дугорочни утицај дојења
Постицање дојења има снажан утицај и на ширу друштвену слику и зато је важно да промоција не остане ограничена само на једну недељу у години. Међу Циљевима одрживог развоја, Циљем 3 управо се тежи обезбеђивању здравог живота и подстицања благостања за све, будући да дојење директно утиче на смањење смртности одојчади, превенцију хроничних болести и јачању здравствених капацитета заједнице.
Дугорочне мере које би помогле повећању постотка дојених беба, односно, повећању броја мајки које доје, су и стална едукација здравствених радника и мајки, савети и приступачна подршка у породилиштима и домовима здравља, као и афирмација дојења у заједници и јавности.
Свака мајка треба да има слободу
Успешност успотављања лактације и истрајност током периода дојења резултат је целокупне друштвене климе. Неопходно је да се сви укључе – породица, здравствени систем, послодавци и законодавци, како би се створило окружење у којем ће свака мајка имати слободу и подршку да доји, уколико то жели и може.