SVETSKI DAN ZAŠTITE OZONSKOG OMOTAČA Nevidljivi štit planete i uspeh globalne solidarnosti

Ovaj dan ustanovljen je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1994. godine, u znak sećanja na 1987. godinu kada je potpisan Montrealski protokol, međunarodni sporazum kojim je započeta istorijska borba protiv supstanci koje uništavaju ozonski omotač.

Ozonski omotač – štit života

Ozonski omotač, koji se nalazi u stratosferi, deluje kao filter i apsorbuje većinu UV-B zračenja koje dopire sa Sunca. Njegov značaj teško je preceniti: bez njega, DNK svih živih bića bila bi direktno izložena oštećenju, fotosinteza kod biljaka bila bi onemogućena, a život na kopnu praktično neodrživ. Naučnici upozoravaju da bi bez ozonskog sloja posledice bile katastrofalne – od drastičnog porasta oboljenja kože i očiju kod ljudi, do propasti čitavih ekosistema.

Od otkrića “ozonske rupe” do zajedničke akcije

Prvi alarmi o uništavanju ozonskog omotača oglasili su se 1970-ih, kada su naučnici otkrili da supstance poput hlorofluorougljenika (CFC), koje su se masovno koristile u rashladnim uređajima, sprejevima i industriji, razaraju molekule ozona. Posebno zabrinjavajuće otkriće usledilo je 1985. godine, kada je registrovana velika “rupa” u ozonskom sloju iznad Antarktika. Ovo otkriće podstaklo je međunarodnu zajednicu da reaguje bez presedana.

Samo dve godine kasnije, u Montrealu je potpisan istoimeni protokol, kojim su zemlje pristale da postepeno ukinu proizvodnju i upotrebu najopasnijih hemikalija. Danas, gotovo sve zemlje sveta su deo ovog sporazuma, što ga čini jednim od najuspešnijih primera globalne saradnje u zaštiti životne sredine.

Rezultati i izazovi

Više od tri decenije kasnije, rezultati su vidljivi. Prema procenama Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Svetske meteorološke organizacije (WMO), ozonski omotač se postepeno obnavlja i, ukoliko se trenutni trend nastavi, mogao bi se u potpunosti oporaviti tokom druge polovine 21. veka. Na taj način se sprečavaju milioni slučajeva raka kože, katarakte i oštećenja imuniteta, kao i potencijalno uništavanje poljoprivredne proizvodnje.

Ipak, izazovi ostaju. Naučnici upozoravaju da klimatske promene, izazvane emisijama gasova sa efektom staklene bašte, mogu usporiti ili otežati oporavak ozonskog sloja. Supstance koje su uvedene kao zamena za CFC – poput hidrofluorougljenika (HFC) – iako ne oštećuju ozon, značajno doprinose globalnom zagrevanju. Zato je 2016. godine usvojena Kigalijska dopuna Montrealskog protokola, kojom se reguliše i postepeno smanjenje korišćenja HFC-a.

Srbija i Balkan

Zemlje Balkana, uključujući i Srbiju, deo su globalne borbe za zaštitu ozonskog omotača. Srbija je Montrealski protokol ratifikovala 1990. godine, a kasnije i sve njegove dopune. Tokom poslednjih decenija, sprovedeni su brojni programi za eliminaciju upotrebe supstanci koje oštećuju ozon, posebno u rashladnoj i klimatizacionoj industriji.

U okviru Nacionalnog programa za postupno ukidanje supstanci koje oštećuju ozonski omotač, Srbija je uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i UNIDO modernizovala opremu u mnogim industrijskim pogonima. Takođe, kroz edukativne kampanje, obučeni su serviseri rashladnih uređaja kako bi se u praksi koristile alternative koje ne štete ozonu.

Slične inicijative sprovedene su i u drugim državama regiona. Hrvatska je, ulaskom u Evropsku uniju, u potpunosti uskladila propise o kontroli supstanci koje oštećuju ozon, dok je Severna Makedonija među prvim zemljama Zapadnog Balkana koja je uvela sistem za praćenje i kontrolu uvoza i upotrebe tih supstanci. Na nivou regiona, značajna pažnja posvećena je i edukaciji građana, jer je nepropisno odlaganje rashladnih uređaja i dalje jedan od glavnih izvora emisije štetnih gasova.

Cilj 13 održivog razvoja

Očuvanje ozonskog omotača usko je povezano sa Ciljem 13 Agende 2030 Ujedinjenih nacija – Hitna akcija u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica. Upravo primer Montrealskog protokola pokazuje da međunarodna saradnja može dati rezultate, kao i da je globalne ekološke probleme moguće rešiti kada postoji politička volja i zajednički interes.

Za Srbiju i zemlje Balkana, ova tema ima i dodatni značaj: region je posebno ranjiv na posledice klimatskih promena, koje se već manifestuju kroz sve učestalije toplotne talase, suše i poplave. Zato borba za ozon nije samo pitanje globalne politike, već i zaštite zdravlja, poljoprivrede i ekonomije u našem neposrednom okruženju.

Poruka Svetskog dana zaštite ozonskog omotača je jasna – zajedničkim delovanjem moguće je prevazići i najveće ekološke izazove. Uspeh Montrealskog protokola daje nadu da ista odlučnost i solidarnost mogu pomoći i u borbi protiv klimatskih promena, koje danas predstavljaju najveću globalnu pretnju.