СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА Невидљиви штит планете и успех глобалне солидарности

Овај дан установљен је одлуком Генералне скупштине Уједињених нација 1994. године, у знак сећања на 1987. годину када је потписан Монтреалски протокол, међународни споразум којим је започета историјска борба против супстанци које уништавају озонски омотач.

Озонски омотач – штит живота

Озонски омотач, који се налази у стратосфери, делује као филтер и апсорбује већину УВ-Б зрачења које допире са Сунца. Његов значај тешко је преценити: без њега, ДНК свих живих бића била би директно изложена оштећењу, фотосинтеза код биљака била би онемогућена, а живот на копну практично неодржив. Научници упозоравају да би без озонског слоја последице биле катастрофалне – од драстичног пораста обољења коже и очију код људи, до пропасти читавих екосистема.

Од открића “озонске рупе” до заједничке акције

Први аларми о уништавању озонског омотача огласили су се 1970-их, када су научници открили да супстанце попут хлорофлуороугљеника (ЦФЦ), које су се масовно користиле у расхладним уређајима, спрејевима и индустрији, разарају молекуле озона. Посебно забрињавајуће откриће уследило је 1985. године, када је регистрована велика “рупа” у озонском слоју изнад Антарктика. Ово откриће подстакло је међународну заједницу да реагује без преседана.

Само две године касније, у Монтреалу је потписан истоимени протокол, којим су земље пристале да постепено укину производњу и употребу најопаснијих хемикалија. Данас, готово све земље света су део овог споразума, што га чини једним од најуспешнијих примера глобалне сарадње у заштити животне средине.

Резултати и изазови

Више од три деценије касније, резултати су видљиви. Према проценама Програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП) и Светске метеоролошке организације (WMO), озонски омотач се постепено обнавља и, уколико се тренутни тренд настави, могао би се у потпуности опоравити током друге половине 21. века. На тај начин се спречавају милиони случајева рака коже, катаракте и оштећења имунитета, као и потенцијално уништавање пољопривредне производње.

Ипак, изазови остају. Научници упозоравају да климатске промене, изазване емисијама гасова са ефектом стаклене баште, могу успорити или отежати опоравак озонског слоја. Супстанце које су уведене као замена за ЦФЦ – попут хидрофлуороугљеника (ХФЦ) – иако не оштећују озон, значајно доприносе глобалном загревању. Зато је 2016. године усвојена Кигалијска допуна Монтреалског протокола, којом се регулише и постепено смањење коришћења ХФЦ-а.

Србија и Балкан

Земље Балкана, укључујући и Србију, део су глобалне борбе за заштиту озонског омотача. Србија је Монтреалски протокол ратификовала 1990. године, а касније и све његове допуне. Током последњих деценија, спроведени су бројни програми за елиминацију употребе супстанци које оштећују озон, посебно у расхладној и климатизационој индустрији.

У оквиру Националног програма за поступно укидање супстанци које оштећују озонски омотач, Србија је уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и УНИДО модернизовала опрему у многим индустријским погонима. Такође, кроз едукативне кампање, обучени су сервисери расхладних уређаја како би се у пракси користиле алтернативе које не штете озону.

Сличне иницијативе спроведене су и у другим државама региона. Хрватска је, уласком у Европску унију, у потпуности ускладила прописе о контроли супстанци које оштећују озон, док је Северна Македонија међу првим земљама Западног Балкана која је увела систем за праћење и контролу увоза и употребе тих супстанци. На нивоу региона, значајна пажња посвећена је и едукацији грађана, јер је непрописно одлагање расхладних уређаја и даље један од главних извора емисије штетних гасова.

Циљ 13 одрживог развоја

Очување озонског омотача уско је повезано са Циљем 13 Агенде 2030 Уједињених нација – Хитна акција у борби против климатских промена и њихових последица. Управо пример Монтреалског протокола показује да међународна сарадња може дати резултате, као и да је глобалне еколошке проблеме могуће решити када постоји политичка воља и заједнички интерес.

За Србију и земље Балкана, ова тема има и додатни значај: регион је посебно рањив на последице климатских промена, које се већ манифестују кроз све учесталије топлотне таласе, суше и поплаве. Зато борба за озон није само питање глобалне политике, већ и заштите здравља, пољопривреде и економије у нашем непосредном окружењу.

Порука Светског дана заштите озонског омотача је јасна – заједничким деловањем могуће је превазићи и највеће еколошке изазове. Успех Монтреалског протокола даје наду да иста одлучност и солидарност могу помоћи и у борби против климатских промена, које данас представљају највећу глобалну претњу.