Đukanović: Odnosi sa Beogradom nisu zahladneli, ali nisu ni kao pre
PODGORICA: Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da odnosi sa Srbijom i predsednikom Aleksandrom Vučićem nisu zahladneli, ali da, kako je rekao, nisu kao što su bili ranije.
"Nisu zahladili naši odnosi. Sastanaka zvaničnih i nezvaničnih ima, malo više je bilo nezvaničnih i nije bilo tako davno, postoji komunikacija", kazao je Đukanović za BN televiziju.
Sa Vučićem se, kaže, čuje često, mnogo češće nego sa Hašimom Tačijem i ti razgovori su, dodao je, prijateljski.
"To su razgvori dva državno odgovorna čoveka. Razgovori u kojima se razlikujemo po određenim pitanjima, ali je to prihvatljivo, zato što je podrazumevajuće da i jedan i drugi, i svaki sledeći sa kojim razgovaramo, pokušavamo da primarno vodimo računa o interesima države koju predstavljamo. Naravno, sa svešću da nikada ne možete apsolutizovati interese jedne države i da morate voditi računa da ti interesi budu kompatibilni sa onim što nam je zajednički regionalni interes, a to je stabilnost", rekao je Đukanović.
Potvrđuje, međutim, da je došlo do promene u tim odnosima.
"Nije bilo tako davno kada su i sa jedne i sa druge adrese stizale poruke o odličnim međudržavnim odnosima, da bi danas, bez velike udubljenosti, nego analizirajući samo ono što su političke javne poruke i ono što je uređivačka politika većine medija mogli da zaključimo da ti odnosi više nisu tako dobri kao što su bili u prethodnom periodu", rekao je Đukanović.
Razlog vidi u tome što je, po njemu, otvoren prostor za obnovu, kako kaže, jako pogrešnih, nakaradnih teza koje su dovele do ugrožavanja vitalnih vrednosti svih naroda koji su živeli na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih.
Upitan na koje teze misli, kaže da postoje ambicije određenih država u regionu da uređuju prava svojih sunarodnika u drugim državama.
Đukanović je izjavio da ne vidi nikakav prostor za sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori i mišljenja je da će sačuvati, kako kaže, jednu dobru atmosferu između države i verskih zajednica koje funkcionišu na prostoru te države.
“Mi, u državnim strukturama ne vidimo nikakav prostor za taj sukob i nismo u donošenje zakona ušli sa idejom da se sukobljavamo, nago da pokušamo da donesemo jedan novi zakon, kao deo novog pravnog sistema Crne Gore, koji treba da supstituiše zakon iz vremena buvše Jugoslavije od 1976. ili 1977. godine.", rekao je Đukanović u intervjuu za BN televiziju.
Naravno, dodao je, kada donosite takav zakon kojim se definiše odnos države i crkve onda ne možete izbeći i da ne definišete pitanje imovine.
Kaže da je to pitanje imovine očigledno bilo vrlo problematično za Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.
"Konsultovali smo evropske eksperte iz oblasti prava i oni su nam dali za pravo da možemo ići tim putem kojim smo krenuli i da će to biti u saglasju sa onim što su pravni standardi Evrope u toj oblasti. Ja zaista mislim da imamo sve uslove da, nakon početnih tenzija se bolje razumijemo i da tu oblast uredimo onako kako treba da bude uređena a da istovremeno sačuvamo jednu dobru atmosferu između države i verskih zajednica koje funkcionišu na našem državnom prostoru”, rekao je Đukanović.
Upitan da li dogovor vlasti Tirane i Prištine o zajedničkom nastupu kada je reč o njihovoj spoljnoj politici znači stvaranje "velike Albanije", crnogorski predsednik kaže da kada se negde zamagli ili udalji evropska perspektiva onda se počnu porađati te ideje koje možda na početku i nemaju neki apsolutno loš predznak kao što bi mi sada možda mogli pretpostavljati.
"Kada dozvolite da se te ideje razmahnu, da duh izađe iz boce, onda se jako vara svako ko misli da će savršeno kontrolisati situaciju", rekao je Đukanović.
On kaže da bi mogao na bazi iskustva da potvrdi da su neki ljudi 90-tih godina bili daleko ozbiljnijeg kapaciteta nego neki koji su danas tu pa su im stvari izmakle kontroli.
"Dakle, vraćam se na osnovnu poruku. U meri u kojoj budemo pametni da se držimo strateškog kursa evropske integracije i u meri u kojoj budemo uspeli da animiramo EU da suštinski, a ne samo deklarativno, svoja vrata drži otvorena za integraciju zemalja Zapadnog Balkana bićemo u neuporedivo boljoj šansi od retrogradne alternative o kojima pričamo", kazao je Đukanović.
"To je bio razlog za rat devedetih... i to je rodilo pogubne ideje koje su dovele do rata...", rekao je.
Što se tiče priznanja Kosova, Đukanović kaže da je tu odluku donela suverena država Crna Gora na bazi vlastite procene onog što su regionalni interesi.
"Naša procena je da je najvažniji regionalni interes stabilnost. Saglasni tome mi smo zaključili da nećemo doprineti stabilnosti ako žmurimo pred realnošću. Tu odluku smo doneli ne želeći da radimo na štetu Beograda ili u korist Prištine", kazao je Đukanović i naveo da je o tome upoznao i tadašnje zvaničnike u Beogradu.