"Нису захладили наши односи. Састанака званичних и незваничних има, мало више је било незваничних и није било тако давно, постоји комуникација", казао је Ђукановић за БН телевизију.
Са Вучићем се, каже, чује често, много чешће него са Хашимом Тачијем и ти разговори су, додао је, пријатељски.
"То су разгвори два државно одговорна човека. Разговори у којима се разликујемо по одређеним питањима, али је то прихватљиво, зато што је подразумевајуће да и један и други, и сваки следећи са којим разговарамо, покушавамо да примарно водимо рачуна о интересима државе коју представљамо. Наравно, са свешћу да никада не можете апсолутизовати интересе једне државе и да морате водити рачуна да ти интереси буду компатибилни са оним што нам је заједнички регионални интерес, а то је стабилност", рекао је Ђукановић.
Потврђује, међутим, да је дошло до промене у тим односима.
"Није било тако давно када су и са једне и са друге адресе стизале поруке о одличним међудржавним односима, да би данас, без велике удубљености, него анализирајући само оно што су политичке јавне поруке и оно што је уређивачка политика већине медија могли да закључимо да ти односи више нису тако добри као што су били у претходном периоду", рекао је Ђукановић.
Разлог види у томе што је, по њему, отворен простор за обнову, како каже, јако погрешних, накарадних теза које су довеле до угрожавања виталних вредности свих народа који су живели на простору бивше Југославије током деведесетих.
Упитан на које тезе мисли, каже да постоје амбиције одређених држава у региону да уређују права својих сународника у другим државама.
Ђукановић је изјавио да не види никакав простор за сукоб са Српском православном црквом у Црној Гори и мишљења је да ће сачувати, како каже, једну добру атмосферу између државе и верских заједница које функционишу на простору те државе.
“Ми, у државним структурама не видимо никакав простор за тај сукоб и нисмо у доношење закона ушли са идејом да се сукобљавамо, наго да покушамо да донесемо један нови закон, као део новог правног система Црне Горе, који треба да супституише закон из времена бувше Југославије од 1976. или 1977. године.", рекао је Ђукановић у интервјуу за БН телевизију.
Наравно, додао је, када доносите такав закон којим се дефинише однос државе и цркве онда не можете избећи и да не дефинишете питање имовине.
Каже да је то питање имовине очигледно било врло проблематично за Српску православну цркву у Црној Гори.
"Консултовали смо европске експерте из области права и они су нам дали за право да можемо ићи тим путем којим смо кренули и да ће то бити у сагласју са оним што су правни стандарди Европе у тој области. Ја заиста мислим да имамо све услове да, након почетних тензија се боље разумијемо и да ту област уредимо онако како треба да буде уређена а да истовремено сачувамо једну добру атмосферу између државе и верских заједница које функционишу на нашем државном простору”, рекао је Ђукановић.
Упитан да ли договор власти Тиране и Приштине о заједничком наступу када је реч о њиховој спољној политици значи стварање "велике Албаније", црногорски председник каже да када се негде замагли или удаљи европска перспектива онда се почну порађати те идеје које можда на почетку и немају неки апсолутно лош предзнак као што би ми сада можда могли претпостављати.
"Када дозволите да се те идеје размахну, да дух изађе из боце, онда се јако вара свако ко мисли да ће савршено контролисати ситуацију", рекао је Ђукановић.
Он каже да би могао на бази искуства да потврди да су неки људи 90-тих година били далеко озбиљнијег капацитета него неки који су данас ту па су им ствари измакле контроли.
"Дакле, враћам се на основну поруку. У мери у којој будемо паметни да се држимо стратешког курса европске интеграције и у мери у којој будемо успели да анимирамо ЕУ да суштински, а не само декларативно, своја врата држи отворена за интеграцију земаља Западног Балкана бићемо у неупоредиво бољој шанси од ретроградне алтернативе о којима причамо", казао је Ђукановић.
"То је био разлог за рат деведетих... и то је родило погубне идеје које су довеле до рата...", рекао је.
Што се тиче признања Косова, Ђукановић каже да је ту одлуку донела суверена држава Црна Гора на бази властите процене оног што су регионални интереси.
"Наша процена је да је најважнији регионални интерес стабилност. Сагласни томе ми смо закључили да нећемо допринети стабилности ако жмуримо пред реалношћу. Ту одлуку смо донели не желећи да радимо на штету Београда или у корист Приштине", казао је Ђукановић и навео да је о томе упознао и тадашње званичнике у Београду.
