Četvrto mesto je (ne)uspeh

Ali, slab šut, bezidejna igra i sudije odneli su finala. Na kraju, finale Španija – Litvanija bilo je jedno od najnezanimljivijih u istoriji, a mišljenja smo da bi bilo mnogo kvalitetnije i neizvesnije da su “orlovi” došli do kraja.

Nije Srbija uspela da stigne do bilo kog od tri odličja, već se okitila, narodski rečeno, drvenom medaljom. To nikako nije zadovoljilo nacionalne apetite i mnogi četvrto mesto na Starom kontinentu smatraju neuspehom, posebno kada se u obzir uzme prvih sedam utakmica naših momaka na Evrobasketu. Svi su nas stavljali na vrh pobedničkog postolja, pa je tako raslo očekivanje u našoj javnosti, utemeljeno ili ne, pokazalo se posebno u meču za bronzu kada naši momci kao da nisu ni izašli na teren fudbalskog stadiona u Lilu.

Ipak, moglo je donekle da se nasluti da će u završnici prvenstva biti problema. Utakmice s Finskom u osmini i Češkom u četvrtfinalu nagovestile su pad forme Srbije, koja je iz “grupe smrti” izašla s pet vezanih trijumfa, ali se sa reprezentacijama iz druge divizije borila u egalu više od 25 minuta. Na suvi kvalitet je prelomila oba puta, uz dosta mučenja.

Forma naših igrača padala je kako je takmičenje odmicalo, s tim što je morala da bude na vrhuncu od početka šampionata jer je bilo veoma neizvesno ko će iz grupe, u konkurenciji Španije, Italije, Nemačke, Turske i Islanda, proći u drugu fazu. S prvog mesta su izabranici Aleksandra Đorđevića došli do drugog kruga, imali zatim nešto lakše utakmice i posle nekoliko dana pauze, gotovo opušteni, naišli na prvog težeg rivala Litvaniju koja je odigrala veoma nadahnuto i nešto kasnije odbranila srebro iz Ljubljane.

Ono što je očigledno, a što je udaljilo Srbiju od medalje, jeste činjenica da je naš udarni trio, Teodosić–Bjelica– Raduljica bio dobro čuvan od strane rivala, s tim što su i oni mnogo manje pokazali nego u grupnoj fazi. Posebno se to odnosi na Bjelicu kojeg kao da nije bilo od osmine finala pa do meča za treće mesto, naravno u odnosu na mečeve sa starta šampionata. Naš pik end rol Tea i Raduljice pročitan je u polufinalu i nije funkcionisao, s klupe niko nije mogao da bude yoker i čovek preokreta, pa se sve svelo na nemoć i šuteve iz velike udaljenosti. Otuda i gomila promašaja, slabih akcija, a onda i pada morala i slabe igre u odbrani.

U meču za treće mesto činilo se kao da su naši momci mislili “E kad nismo uzeli zlato, sad nećemo ništa”, što je Francuska i te kako znala da iskoristi, predvođena sjajnim centrima i iskusnim Parkerom, i stigla do bronze.

Zbog načina na koji su izgubili poslednje dve utakmice na šampionatu, postavlja se pitanje da li je nastavak kontinuiteta dobrih rezultata i ostanka u evropskom i svetskom vrhu dovoljna nagrada posle izazova u Nemačkoj i Francuskoj. Dobro, četvrto mesto vodi u kvalifikacije za plasman na Olimpijske igre, ali će i tu Saletove momke čekati velika borba, jer od evropskog krema tamo neće igrati samo Španija i Litvanija. Nadamo se da će, ipak, “orlovi” naći vazdušnu struju i izboriti mesto među najboljih 12 reprezentacija u Rio de Žaneiru.

M. Ristić

Đorđević: Voleli bismo da igramo kvalifikacije u Beogradu

Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević rekao je večeras da bi i on i igrači voleli da Beograd bude domaćin kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre.

Tu mogućnost najavio je i premijer Aleksandar Vučić, koji je na prijemu srpskih košarkaša obećao da će Vlada Srbije pokušati da izdvoji sredstva za organizaciju jednog od kvalifikacionih turnira za Igre u Rio de Žaneiru.

"Voleli bismo to. Dajte nam da igramo kod kuće, ovde u Srbiji, to bi nam svakako olakšalo posao. Uverili smo se da su naše utakmice na prvenstvu Evrope sa velikom pažnjom praćene u zemlji. Svakako da nam to mnogo znači, pokazuje koliko je naš sport popularan. Srbija je zemlja košarke", izjavio je Dorđević gostujući u Dnevniku RTS.

Đorđević je ponovio da su "on i sami igrači najviše razočarani" što na ovogodišnjem Evrobasketu nije ostvaren cilj, plasman u finale i direktno učešće u Riju.

"Imali smo tešku grupu, koja je bila krst ovog takmičenja. Pobelili smo sve rivale, igrali dobru košarku, ali nam je kasnije ponestalo energije, i meni i igračima, posebno u polufinalu sa Litvanijom. Prvenstvo Evrope najjače je košarkaško takmičenje, jače i od svetskog i olimpijskog turnira, bez obzira što svi stremimo učešću na Olimpijskim igrama. Čast mi je ne što predvodim, već što sam deo ove ekipe, i verujem da ćemo već na sledećem takmičenju imati drugačiji pristup", rekao je, između ostalog, Đorđević.