Четврто место је (не)успех

Али, слаб шут, безидејна игра и судије однели су финала. На крају, финале Шпанија – Литванија било је једно од најнезанимљивијих у историји, а мишљења смо да би било много квалитетније и неизвесније да су “орлови” дошли до краја.

Није Србија успела да стигне до било ког од три одличја, већ се окитила, народски речено, дрвеном медаљом. То никако није задовољило националне апетите и многи четврто место на Старом континенту сматрају неуспехом, посебно када се у обзир узме првих седам утакмица наших момака на Евробаскету. Сви су нас стављали на врх победничког постоља, па је тако расло очекивање у нашој јавности, утемељено или не, показало се посебно у мечу за бронзу када наши момци као да нису ни изашли на терен фудбалског стадиона у Лилу.

Ипак, могло је донекле да се наслути да ће у завршници првенства бити проблема. Утакмице с Финском у осмини и Чешком у четвртфиналу наговестиле су пад форме Србије, која је из “групе смрти” изашла с пет везаних тријумфа, али се са репрезентацијама из друге дивизије борила у егалу више од 25 минута. На суви квалитет је преломила оба пута, уз доста мучења.

Форма наших играча падала је како је такмичење одмицало, с тим што је морала да буде на врхунцу од почетка шампионата јер је било веома неизвесно ко ће из групе, у конкуренцији Шпаније, Италије, Немачке, Турске и Исланда, проћи у другу фазу. С првог места су изабраници Александра Ђорђевића дошли до другог круга, имали затим нешто лакше утакмице и после неколико дана паузе, готово опуштени, наишли на првог тежег ривала Литванију која је одиграла веома надахнуто и нешто касније одбранила сребро из Љубљане.

Оно што је очигледно, а што је удаљило Србију од медаље, јесте чињеница да је наш ударни трио, Теодосић–Бјелица– Радуљица био добро чуван од стране ривала, с тим што су и они много мање показали него у групној фази. Посебно се то односи на Бјелицу којег као да није било од осмине финала па до меча за треће место, наравно у односу на мечеве са старта шампионата. Наш пик енд рол Теа и Радуљице прочитан је у полуфиналу и није функционисао, с клупе нико није могао да буде yокер и човек преокрета, па се све свело на немоћ и шутеве из велике удаљености. Отуда и гомила промашаја, слабих акција, а онда и пада морала и слабе игре у одбрани.

У мечу за треће место чинило се као да су наши момци мислили “Е кад нисмо узели злато, сад нећемо ништа”, што је Француска и те како знала да искористи, предвођена сјајним центрима и искусним Паркером, и стигла до бронзе.

Због начина на који су изгубили последње две утакмице на шампионату, поставља се питање да ли је наставак континуитета добрих резултата и останка у европском и светском врху довољна награда после изазова у Немачкој и Француској. Добро, четврто место води у квалификације за пласман на Олимпијске игре, али ће и ту Салетове момке чекати велика борба, јер од европског крема тамо неће играти само Шпанија и Литванија. Надамо се да ће, ипак, “орлови” наћи ваздушну струју и изборити место међу најбољих 12 репрезентација у Рио де Жанеиру.

М. Ристић

Ђорђевић: Волели бисмо да играмо квалификације у Београду

Селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић рекао је вечерас да би и он и играчи волели да Београд буде домаћин квалификационог турнира за Олимпијске игре.

Ту могућност најавио је и премијер Александар Вучић, који је на пријему српских кошаркаша обећао да ће Влада Србије покушати да издвоји средства за организацију једног од квалификационих турнира за Игре у Рио де Жанеиру.

"Волели бисмо то. Дајте нам да играмо код куће, овде у Србији, то би нам свакако олакшало посао. Уверили смо се да су наше утакмице на првенству Европе са великом пажњом праћене у земљи. Свакако да нам то много значи, показује колико је наш спорт популаран. Србија је земља кошарке", изјавио је Дорђевић гостујући у Дневнику РТС.

Ђорђевић је поновио да су "он и сами играчи највише разочарани" што на овогодишњем Евробаскету није остварен циљ, пласман у финале и директно учешће у Рију.

"Имали смо тешку групу, која је била крст овог такмичења. Побелили смо све ривале, играли добру кошарку, али нам је касније понестало енергије, и мени и играчима, посебно у полуфиналу са Литванијом. Првенство Европе најјаче је кошаркашко такмичење, јаче и од светског и олимпијског турнира, без обзира што сви стремимо учешћу на Олимпијским играма. Част ми је не што предводим, већ што сам део ове екипе, и верујем да ћемо већ на следећем такмичењу имати другачији приступ", рекао је, између осталог, Ђорђевић.