ИНТЕРВЈУ – ЖЕЉКО МЕДАР, ИСТАКНУТИ ТРЕНЕР И ФИДЕ МАЈСТОР: Најважније је децу задржати у шаху
ФИДЕ мајстор Жељко Медар је вишеструки првак Војводине у млађим категоријама и један од најбољих и најтрофејнијих тренера.
Поред тога што се истакао као играч, а још више као тренер и педагог, Медар је и шаховски судија, новинар и ентузијаста древне игре.
Мимо шаха је свестрана личност, коју занимају различите животне теме, па тако учи и децу да буду радознала и марљива. Његови ученици се редовно враћају са такмичења са одличијима, а друга екипа ДШК „Капабланка 1992“ граби ка титули у Новосадској лиги Шајкаш.
Организовали сте Европско првенство за младе још 1990. Можете ли нам рећи нешто о томе?
– То је био мој први велики турнир. Чак и пре акције „Шах у школе“. Одигран је у Дому ЈНА. Одушевљен сам, јер су већина тадашњих играча велемајстори и интермајстори. Почев од Шолака, Аце (Александар Ковачевић), Мирче. Пуно њих ће касније постати велемајстори. Најважније је било да се посветила пажња младим играчима. На тај корак сам се одлучио јер када си омладинац онда си био потребан клубовима, зато што се играло на две омладинске табле. Због тога се и труде око тебе, па када прерастеш омладинце „пусте те низ воду“. То ме је мотивисало да направим такав турнир.
Дуго радите на развоју шаха међу најмлађима. Организатор сте чувених манифестација „Шах у школе“ и Змајеве дечје игре. Због чега су они значајни?
– „Шах у школе“ је направљен у току Шаховске олимпијаде 1990. у Новом Саду и био је први такве врсте, вероватно и на Балкану. Драго ми је да сада многи праве сличне турнире, али је тада то био подухват. Мислио сам да ће бити добро ако буде 100 такмичара, а било је 156! На тим турнирима, које сам једно време правио интензивно, су играли Пезељ, Поповић, Маркуш, Седлак. Пуно је значило за стицање искуства. Змајеве дечје игре организујем од 1991. године. Ту су се дешавала много лепа познанства. Чак сам се ту и упознао са Љубивојем Ршумовићем. Он је играо на том турниру, 1991, у Змај Јовиној улици, под липом. Моји ученици су играли против песника и јавних личности. Волим што је та традиција опстала. Традицију је лако прекинути, али тешко одржати. И ове године смо имали лепо дружење, имали смо и брзопотезни турнир, а одржао сам и јавни час у Дунавском парку.
„Капабланка“ најтрофејнија школа
На које успехе сте најпоноснији?
– Из наше школе је поникао Лав Пајчин, ФИДЕ мајстор из Новог Сада, који је сада озбиљан играч. „Капабланка“ је најтрофејнија школа. Имамо неколико првака Војводине. Од Луке Гилице преко Теодоре Јауковић, Константина Мандраша, Дарје Тимофејеве, која је првак три године у низу. Раније су биле сестре Тривуновић, Јелена и Весна. Увек је било добрих играча. Моји ученици се друже и након завршених факултета. Они су основали „Прави потез“, а неки од њих су постали тренери.
Које методе рада користите?
– Ја нисам имао тренера, па сам на свом примеру видео како не треба радити, иако сам имао подршку неких људи. Своја искуства сам преточио у књигу „Научите шах уз своје дете“, и радим по њој. По њој раде и у Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговни, као и код нас, у Београду, Лазаревцу, Сенти, Апатину, Суботици. Тамо на прилагодљив начин све пише. Више се фокусирам на завршнице и стратегију. Нема ништа горе, него када си у доброј позицији, а испустиш је јер не знаш завршнице. Нама часови трају по два сата, па се заједно и дружимо. Када деца играју са бољим, она брже и напредују – то је важно. Не треба родитељи да мисле само на своје дете, већ и на колективни дух. Шах је индивидуални спорт, али се моја деца толико воле да сам због тога најсрећнији.
Шта је деци најлепше у шаху?
– Ми, у „Капабланки“, смо као породица. Узрасти су различити, али је најважније да они воле шах и да се међусобно друже. То су паметна деца и одлични ђаци. Волим да гледам како одрастају, размишљају, како постају особе од интегритета. Најважније је децу задржати у шаху, а то зависи од педагога. Ако им се допаднеш, онда они лакше усвајају нова знања и напредују као група, што се види, јер водимо у Новосадској лиги Шајкаш, а то су све деца, првотимци. Мораш бити комплетна личност. Клуб је добио име по Хозеу Раулу Капабланки јер је он био такав. Добро би дошло више самодисциплине и самосталног рада. Ипак, најбитније је да су деца добри људи и да раде на себи, заврше факултете.
Одлична генерација
Који су највећи успеси ваше школе од 2022. до данас?
– Било је пуно појединачних успеха, титула првака Војводине, медаља са државних првенстава. Поносан сам што је у клубу стасала једна одлична генерација, као и што се дуго такмичимо. Све мечеве играмо поштено и максимално.
Познати сте као свестран човек и члан сте многих организација. Шта нам о томе можете рећи?
– Учим децу да је врло важно читати књиге. Новинарски посао и књижевност сам спојио у своју књигу, лепо и корисно сам објединио. Цео живот волим поезију и књигу. Надам се да ће ускоро изаћи и збирка песама. Волим да се дружим са песницима. У организацији „Змајевих дечјих игара“ сам око 25 година, као и „Бранковог кола“.
Планови за будућност?
– Желим да завршим допуњено издање књиге „Научите шах уз своје дете“. Волео бих да моја деца буду прваци и да уђемо у виши ранг. Такође, волео бих више да пишем и завршим све што сам планирао. Само да деца играју добро и да буде здравља. Поносан сам и на то, као и на овај храм шаха, са дивним просторијама – Новосадски шаховски клуб. На крају бих желео да похвалим ову рубрику „Дневниковог“ шаха, која се толико дуго одржала.
