INTERVJU – ŽELJKO MEDAR, ISTAKNUTI TRENER I FIDE MAJSTOR: Najvažnije je decu zadržati u šahu
FIDE majstor Željko Medar je višestruki prvak Vojvodine u mlađim kategorijama i jedan od najboljih i najtrofejnijih trenera.
Pored toga što se istakao kao igrač, a još više kao trener i pedagog, Medar je i šahovski sudija, novinar i entuzijasta drevne igre.
Mimo šaha je svestrana ličnost, koju zanimaju različite životne teme, pa tako uči i decu da budu radoznala i marljiva. Njegovi učenici se redovno vraćaju sa takmičenja sa odličijima, a druga ekipa DŠK „Kapablanka 1992“ grabi ka tituli u Novosadskoj ligi Šajkaš.
Organizovali ste Evropsko prvenstvo za mlade još 1990. Možete li nam reći nešto o tome?
– To je bio moj prvi veliki turnir. Čak i pre akcije „Šah u škole“. Odigran je u Domu JNA. Oduševljen sam, jer su većina tadašnjih igrača velemajstori i intermajstori. Počev od Šolaka, Ace (Aleksandar Kovačević), Mirče. Puno njih će kasnije postati velemajstori. Najvažnije je bilo da se posvetila pažnja mladim igračima. Na taj korak sam se odlučio jer kada si omladinac onda si bio potreban klubovima, zato što se igralo na dve omladinske table. Zbog toga se i trude oko tebe, pa kada prerasteš omladince „puste te niz vodu“. To me je motivisalo da napravim takav turnir.
Dugo radite na razvoju šaha među najmlađima. Organizator ste čuvenih manifestacija „Šah u škole“ i Zmajeve dečje igre. Zbog čega su oni značajni?
– „Šah u škole“ je napravljen u toku Šahovske olimpijade 1990. u Novom Sadu i bio je prvi takve vrste, verovatno i na Balkanu. Drago mi je da sada mnogi prave slične turnire, ali je tada to bio poduhvat. Mislio sam da će biti dobro ako bude 100 takmičara, a bilo je 156! Na tim turnirima, koje sam jedno vreme pravio intenzivno, su igrali Pezelj, Popović, Markuš, Sedlak. Puno je značilo za sticanje iskustva. Zmajeve dečje igre organizujem od 1991. godine. Tu su se dešavala mnogo lepa poznanstva. Čak sam se tu i upoznao sa Ljubivojem Ršumovićem. On je igrao na tom turniru, 1991, u Zmaj Jovinoj ulici, pod lipom. Moji učenici su igrali protiv pesnika i javnih ličnosti. Volim što je ta tradicija opstala. Tradiciju je lako prekinuti, ali teško održati. I ove godine smo imali lepo druženje, imali smo i brzopotezni turnir, a održao sam i javni čas u Dunavskom parku.
„Kapablanka“ najtrofejnija škola
Na koje uspehe ste najponosniji?
– Iz naše škole je ponikao Lav Pajčin, FIDE majstor iz Novog Sada, koji je sada ozbiljan igrač. „Kapablanka“ je najtrofejnija škola. Imamo nekoliko prvaka Vojvodine. Od Luke Gilice preko Teodore Jauković, Konstantina Mandraša, Darje Timofejeve, koja je prvak tri godine u nizu. Ranije su bile sestre Trivunović, Jelena i Vesna. Uvek je bilo dobrih igrača. Moji učenici se druže i nakon završenih fakulteta. Oni su osnovali „Pravi potez“, a neki od njih su postali treneri.
Koje metode rada koristite?
– Ja nisam imao trenera, pa sam na svom primeru video kako ne treba raditi, iako sam imao podršku nekih ljudi. Svoja iskustva sam pretočio u knjigu „Naučite šah uz svoje dete“, i radim po njoj. Po njoj rade i u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovni, kao i kod nas, u Beogradu, Lazarevcu, Senti, Apatinu, Subotici. Tamo na prilagodljiv način sve piše. Više se fokusiram na završnice i strategiju. Nema ništa gore, nego kada si u dobroj poziciji, a ispustiš je jer ne znaš završnice. Nama časovi traju po dva sata, pa se zajedno i družimo. Kada deca igraju sa boljim, ona brže i napreduju – to je važno. Ne treba roditelji da misle samo na svoje dete, već i na kolektivni duh. Šah je individualni sport, ali se moja deca toliko vole da sam zbog toga najsrećniji.
Šta je deci najlepše u šahu?
– Mi, u „Kapablanki“, smo kao porodica. Uzrasti su različiti, ali je najvažnije da oni vole šah i da se međusobno druže. To su pametna deca i odlični đaci. Volim da gledam kako odrastaju, razmišljaju, kako postaju osobe od integriteta. Najvažnije je decu zadržati u šahu, a to zavisi od pedagoga. Ako im se dopadneš, onda oni lakše usvajaju nova znanja i napreduju kao grupa, što se vidi, jer vodimo u Novosadskoj ligi Šajkaš, a to su sve deca, prvotimci. Moraš biti kompletna ličnost. Klub je dobio ime po Hozeu Raulu Kapablanki jer je on bio takav. Dobro bi došlo više samodiscipline i samostalnog rada. Ipak, najbitnije je da su deca dobri ljudi i da rade na sebi, završe fakultete.
Odlična generacija
Koji su najveći uspesi vaše škole od 2022. do danas?
– Bilo je puno pojedinačnih uspeha, titula prvaka Vojvodine, medalja sa državnih prvenstava. Ponosan sam što je u klubu stasala jedna odlična generacija, kao i što se dugo takmičimo. Sve mečeve igramo pošteno i maksimalno.
Poznati ste kao svestran čovek i član ste mnogih organizacija. Šta nam o tome možete reći?
– Učim decu da je vrlo važno čitati knjige. Novinarski posao i književnost sam spojio u svoju knjigu, lepo i korisno sam objedinio. Ceo život volim poeziju i knjigu. Nadam se da će uskoro izaći i zbirka pesama. Volim da se družim sa pesnicima. U organizaciji „Zmajevih dečjih igara“ sam oko 25 godina, kao i „Brankovog kola“.
Planovi za budućnost?
– Želim da završim dopunjeno izdanje knjige „Naučite šah uz svoje dete“. Voleo bih da moja deca budu prvaci i da uđemo u viši rang. Takođe, voleo bih više da pišem i završim sve što sam planirao. Samo da deca igraju dobro i da bude zdravlja. Ponosan sam i na to, kao i na ovaj hram šaha, sa divnim prostorijama – Novosadski šahovski klub. Na kraju bih želeo da pohvalim ovu rubriku „Dnevnikovog“ šaha, koja se toliko dugo održala.
