DAN KADA SU PARTIZANU PONIŠTENA DVA GOLA: Sedam decenija od madridskog poslepodneva koje je uništio francuski arbitar

Pet datih golova ekipi Sportinga iz Lisabona u revanš meču uvodnog kola prve istorijske sezone Kupa šampiona evropskih klubova (5:2), uz tri postignuta u prvoj ikada odigranoj utakmici ovog takmičenja protiv istog rivala (3:3), učinili su u jesen te 1955. godine fudbalere Partizana vrlo cenjenim u Evropi. 

Pogotovo su se protivnički igrači i navijači plašili neverovatnog Miloša Milutinovića koji je postigao šest od pomenutih osam golova ekipe trenera Aleksandra Tomaševića.

I ne treba zato da čudi što su prvotimci Partizana na sledeći susret protiv Real Madrida u prestonicu Španije otišli kao blagi favoriti, jer ih je na Iberijskom poluostrvu dočekao tim koji je u 180 minuta fudbala protiv Serveta dao jedan gol manje.

– Naš tim je na taj susret protiv „kraljevskog kluba“ doputovao vozom iz Pariza u koji su stigli avionom, a na železničkoj stanici u Madridu ih je, tri dana pre odigravanja meča, sačekao predsednik španske ekipe Santjago Bernabeu. Jeste to bila velika čast, ali sasvim primerena renomeu Partizana i manirima legendarnog čelnika Madriđana po kome je nazvan i aktuelni stadion najtrofejnijeg evropskog kluba – pišu crno-beli na zvaničnom sajtu. 

Meč koji je u fokusu ovog teksta odigran je baš na današnji dan, 25. decembra pre tačno 70 godina, na Božić po gregorijanskom kalendaru, što nije uticalo na posetu, budući da su na tribinama bila prisutna 105.532 navijača. Zanimljivo i nezamislivo za današnje uslove, duel je počeo u 15.45 časova kako bi pristalice domaćeg tima nakon ručka, mogle da stignu i na božićnu večeru.

A malo, zaista malo je nedostajalo da se ono što je preraslo u veliko slavlje Reala i njegovih navijača u tek drugom evropskom meču na svom stadionu, pretvori u košmar za špansku ekipu. To bi se, verovatno, desilo da francuski arbitar Arzik nije poništio čak dva gola Miloša Milutinovića koja je „Plava čigra“ postigla pri rezultatu 0:0.

Navodno, oba puta je u pitanju bila ofsajd pozicija, ali po mišljenju mnogih koji su tog božićnog poslepodneva bili na stadionu u Madridu, te odluke su bile vrlo problematične. Možda Francuz jeste podlegao atmosferi, a možda je zaista napravio previde, to se nikada neće saznati, te ostaje upisano da je Real slavio 4:0 uz dva gola Kastanja i po jednim Genta i Di Stefana.

Domaći sastav je nakon susreta svim članovima delegacije Partizana poklonio po srebrnu pepeljaru sa ugraviranim grbom Real Madrida, flašu konjaka i kilo nugata.

Španski tim na kolenima u revanšu u Beogradu

Verovali su Španci te večeri, ali i sve do revanša 29. januara naredne godine, da su kompletan posao oko plasmana u polufinale završili na svom stadionu, što je vrlo lako moglo da im se obije o glavu. Tog poznog januarskog dana igrače Real Madrida je u Beogradu dočekalo „ledeno doba“, uz mnogo snega, ali i „topao doček“ na krcatom stadionu i nikome ko je prisustvovao tom susretu nije jasno kako je Partizan slavio samo 3:0. Španski tim je bio na kolenima, u njihovim očima i pokretima se jasno video strah i te večeri u Beogradu su poniženi kao nikada te sezone.

Miloš Milutinović je postigao dva pogotka i sa osam datih golova bio najbolji strelac ovog takmičenja koje je okončano trijumfom Madriđana u finalu nad fracuskim Remsom. Da su mu priznata pomenuta dva iz španske prestonice, mogao je da ih ima više od 10, jer bi gotovo sigurno Partizan nastavio evropsku odiseju.

Real Madrid – Partizan 4:0 (3:0)

STRELCI: Kastanjo 12, 23, Gento 36, Di Stefano 70.

REAL MADRID: Alonso, Markvitos, Hose Bekeril, Kastanjo, Lesmes, Zaraga, Munjoz, Olsen, Di Stefano, Hento, Rijal.

PARTIZAN: Stojanović, Belin, Čolić, Mihajlović, Zebec, Pajević, Valok, Bobek, Milutinović, Kaloperović, Herceg.