ДАН КАДА СУ ПАРТИЗАНУ ПОНИШТЕНА ДВА ГОЛА: Седам деценија од мадридског послеподнева које је уништио француски арбитар

Пет датих голова екипи Спортинга из Лисабона у реванш мечу уводног кола прве историјске сезоне Купа шампиона европских клубова (5:2), уз три постигнута у првој икада одиграној утакмици овог такмичења против истог ривала (3:3), учинили су у јесен те 1955. године фудбалере Партизана врло цењеним у Европи. 

Поготово су се противнички играчи и навијачи плашили невероватног Милоша Милутиновића који је постигао шест од поменутих осам голова екипе тренера Александра Томашевића.

И не треба зато да чуди што су првотимци Партизана на следећи сусрет против Реал Мадрида у престоницу Шпаније отишли као благи фаворити, јер их је на Иберијском полуострву дочекао тим који је у 180 минута фудбала против Сервета дао један гол мање.

– Наш тим је на тај сусрет против „краљевског клуба“ допутовао возом из Париза у који су стигли авионом, а на железничкој станици у Мадриду их је, три дана пре одигравања меча, сачекао председник шпанске екипе Сантјаго Бернабеу. Јесте то била велика част, али сасвим примерена реномеу Партизана и манирима легендарног челника Мадриђана по коме је назван и актуелни стадион најтрофејнијег европског клуба – пишу црно-бели на званичном сајту. 

Меч који је у фокусу овог текста одигран је баш на данашњи дан, 25. децембра пре тачно 70 година, на Божић по грегоријанском календару, што није утицало на посету, будући да су на трибинама била присутна 105.532 навијача. Занимљиво и незамисливо за данашње услове, дуел је почео у 15.45 часова како би присталице домаћег тима након ручка, могле да стигну и на божићну вечеру.

А мало, заиста мало је недостајало да се оно што је прерасло у велико славље Реала и његових навијача у тек другом европском мечу на свом стадиону, претвори у кошмар за шпанску екипу. То би се, вероватно, десило да француски арбитар Арзик није поништио чак два гола Милоша Милутиновића која је „Плава чигра“ постигла при резултату 0:0.

Наводно, оба пута је у питању била офсајд позиција, али по мишљењу многих који су тог божићног послеподнева били на стадиону у Мадриду, те одлуке су биле врло проблематичне. Можда Француз јесте подлегао атмосфери, а можда је заиста направио превиде, то се никада неће сазнати, те остаје уписано да је Реал славио 4:0 уз два гола Кастања и по једним Гента и Ди Стефана.

Домаћи састав је након сусрета свим члановима делегације Партизана поклонио по сребрну пепељару са угравираним грбом Реал Мадрида, флашу коњака и кило нугата.

Шпански тим на коленима у реваншу у Београду

Веровали су Шпанци те вечери, али и све до реванша 29. јануара наредне године, да су комплетан посао око пласмана у полуфинале завршили на свом стадиону, што је врло лако могло да им се обије о главу. Тог позног јануарског дана играче Реал Мадрида је у Београду дочекало „ледено доба“, уз много снега, али и „топао дочек“ на крцатом стадиону и никоме ко је присуствовао том сусрету није јасно како је Партизан славио само 3:0. Шпански тим је био на коленима, у њиховим очима и покретима се јасно видео страх и те вечери у Београду су понижени као никада те сезоне.

Милош Милутиновић је постигао два поготка и са осам датих голова био најбољи стрелац овог такмичења које је окончано тријумфом Мадриђана у финалу над фрацуским Ремсом. Да су му призната поменута два из шпанске престонице, могао је да их има више од 10, јер би готово сигурно Партизан наставио европску одисеју.

Реал Мадрид – Партизан 4:0 (3:0)

СТРЕЛЦИ: Кастањо 12, 23, Генто 36, Ди Стефано 70.

РЕАЛ МАДРИД: Алонсо, Марквитос, Хосе Бекерил, Кастањо, Лесмес, Зарага, Муњоз, Олсен, Ди Стефано, Хенто, Ријал.

ПАРТИЗАН: Стојановић, Белин, Чолић, Михајловић, Зебец, Пајевић, Валок, Бобек, Милутиновић, Калоперовић, Херцег.