(FOTO, VIDEO) NA TERENIMA FC „VUJADIN BOŠKOV“ RASTU NEKI NOVI KLINCI, VOŠINI POLETARCI: Dedino mišljenje najmerodavnije

Ideju o osnivanju sopstvenog centra i u njemu klupske škole fudbala pokrenuo je tadašnji Vošin direktor, legendarni Vujadin Boškov. Pola veka kasnije, na planeti nema meridijanima na kome fudbaleri Vojvodine, stasali u Boškov centru, nisu ostavili beleg kao podsećanje na sopstvenu vrednost i bogatstvo fudbalske tradicije Novog Sada. U šetnji terenima, na razmeđi puta od Novog Sada do Veternika svakodnevno, pod budnim okom stručnih kadrova, treniraju deca različite dobi, njih bezmalo 300. 

Među omladincima, ili članovima kadetske selekcije, već se naziru budući članovi seniorskog tima, mlađi opet lepršaju na vetrometini januarske smrzavice, samo što ih vetar ne odnese. Svi su rada da budu na nivou sopstvenih snova i, što je za njihov uzrast karakteristično, svi bi da koliko sutra budu u reprezentaciji Srbije. Pažnju privlači dečak u žutim patikama, travu gotovo da ne dotiče. Član je selekcije 2017. godišta. Preziva se Butorović, baš kao što se prezivaše i legendarni predsednik FK Vojvodina Ratko Butorović, koji je Boškov centar obnovio i u kriznim godinama zaustavio urušavanje kolektiva šampiosnke tradicije u svim segmentima njegovog delovanja.

-To je bio moj deda – reče dečak ponosno. – Ja se zoven Kan, kao što je i moj deda bio Kan kan.

Dedu nije zapamtio. Rođen je znatno posle njegove smrti. Ali mu je zato drugi deda, po majci, uzor u svemu o čemu mali Kan Butorović mašta. 

- Od dede sam nasledio levu nogu – reče nespretno, ali sasvim dovoljno jasno da bismo razumeli kojom nogom bolje barata loptom. – Želja mi je da jednoga dana bolje od dede uradim bicikl s loptom. 

Kako to reče, poče da žonglra. Sasvim sigurno još nije na njegovom nivou, ali je podsetio na majstorstvo svoga dede Miodraga Petrike, najboljeg igrača malog fudbala potkraj 20. veka, šampiona Dnevnikovog turnira i stanovnika Dnevnikove kuće legendi.

Kan sada, sa svojim vršnjacima uživa na treninzima, prateći uputstva trenera Igora Ćirkovića. Kada tening završi odmara tek toliko da bi se posvetio novim izazovima individualnog treninga, sa Sekulom Rašiovanom, majstorom driblinga i još jednim stanovnikom Kuće Dnevnikovih legendi. Posle svega, preostaje mu i raport kod dede. Vrlo važno mu je njegovo mišljenje. Trofeji na turniru u Makedoniji i na Kupu grada, već su dedi dali polaznu osnovu za njegovo usmerenje, uočeno u ishodištu fudbalskih koordinata dvojice ljudi čiji su se geni u malome Kanu ukrstili.   

L. Bakmaz