GOLMAN VOJVODINE DRAGAN ROSIĆ PRVI NA LISTI FUDBALERA U DNEVNIKOVOM IZBORU NAJBOLJIH: Ponosan na trofej našeg medija
Retke su prilike da golmani, ma koliko kvalitetni bili, u hijerarhiji budu ispred fudbalera.
Naročito ne ispred golgetera, koji su uvek, po prirodi fudbalske igre, u prvom planu. U skromnom nizu čuvara mreže kojima se navijači klanjaju, zapaženo mesto zauzima golman Vojvodine i srpske reprezentacije Dragan Rosić (29). Prvi put u sedam decenija dugoj tradiciji Dnevnikovog proglašenje najuspešnijih sportista u godini na izmaku Rosić je jednoglasno izabran za fudbalera godine, u konkurernciji sa nominovanim saigračem Lazarom Ranđelovićem i kapitenom Železničara Dariom Grgićem.
-Ogromna je to čast za mene – baš tako je Rosić prihvatio informaciju iz naše sportske redakcije. – Iskreno, malo neočekivano, jer golmani nikada ne dobijaju takve nagrade. Ta priznanja rezervisana su za igrače u polju. Razumem ja to, fudbal se igra na gol više, tako da su strelci uvek u prvom planu. Uz to, nadam se da smo saglasni, napadaču se postignutim golom praštaju prethodno propuštene i stopostotne šanse, dok se, s druge strane, golmanove greške skupu plaćaju, a golmani anatemišu. Počastvovan sam zaista da u takvim okolnostima dobijem trofej namenjen najboljem fudbaleru u Pokrajini, ponosan sam na sebe i na svoj učinak.
Stižu ponude iz inostranstva
Jesenas, iz meseca u mesec, medijima se provlačila informacija o interesovanju inostranih klubova, iz Španije naročito, za mogućim Rosićevim transferom. Konkretno pominjan je i iznos od pola miliona evra, koji je, navodno, predsednik Dragoljub Zbiljić odbio u startu.
-Kome nije drago kada je na dobrom glasu – nasmejao se Rosić. – Ponuda ima i za mene i za još nekoliko naših igrača, ali o njima ima ko da vaga. Moj ugovor sa Vojvodinom ističe za godinu dana. Ne sumnjam da će predsednik postupiti onako kako je najbolje i za klub i za mene lično. Ako dogovor bude postignut Dnevnik će to saznati prvi...
Stameni Užičanin, koji je pre beznalo dve godine iz Niškog Radničkog doleteo u Vošino jato bio je na golu svih 20 prvenstvenih utakmica. Fantastičnim refleksima oduševljavao je posmatrače, moćnim paradama u odsutnim trenucima čuvao mrežu i sačuvao značajan zbir bodova na Vošinom kontu.
-Mogao bih iz svake utakmice da izvučemo barem jedan momenat kojim se ponosim, ali i onaj u suprotnom smeru – zastao je Rosić, prisećajući se detalja. – Kada prespavam noć posle utakmice, sutradan premotavam film, od situacije do situacije i sam sebi sugerišem šta sam uradio i šta sam još mogao da učinim. Sam sam sebi najveći kritičar. Možete reći Roske bio si odličan, ako ja nisam zadovoljan svojim učinkom, džaba vam svi komplimenti na moj račun. Ima jedan momenat koji svetli do danas i koji će svetleti još dugo: odbrana protiv Zvezde na Karađorđu u 99. minutu, kod našeg vođstva od 3:2! Šta bih zaboravio? Par dana posle trijumfa nad Zvezdom osramotili smo se protiv IMT-a, opet na Karađorđu. Još kad bih to mogao da zaboravim...
Dva boda kraći je učinak Vojvodine u minulih 20 kola u odnosu na kompletan zbir bodova u osnovnom delu prvenstva (30 utakmica) u prethodnoj sezoni. I u takvoj situaciji komentari idu iz jedne krajnosti u drugu.
-Vošina jesen, po meni, jako je uspešna. Istina, nije toliko koliko je mogla da bude još uspešnija, jer smo gubili neke bodove koje smo unapred knjižili. Mogli smo da budemo na korak bliže Partizanu i Crvenoj zvezdi. Međutim, verujem da smo saglasni u oceni da smo kao ekipa rasli na tim gubicima. I sada, kada smo porasli, pauza...Šteta! Ali, vrlo je važno da smo samopouzdanje podigli do nivoa na kome je moguće planirati vedro proleće – optimistički je razgovor za Dnevnik završio Vošin čuvar mreže Dragan Rosić, najbolji fudbalar u AP Vojvodini u tradicionalnom, 69. po redu izboru sportista koji su učinkom oplemenili sportsku 2025. godinu.
L. Bakmaz
