MESIJEVA EMOTIVNA PORUKA OCU: Znam da si patio.... Hteo sam da osvojim to, da ti donesem još jedan trofej... nisam uspeo
Jedan od najboljih fudbalera na svetu svih vremena Lionel Mesi nakon gubitka finala Svetskog prvenstva od Španije, doživeo je još teži gubitak – preminuo mu je otac Horhe.
Nakon duge borbe s teškom bolešću otac čuvenog Argentinca je preminuo, a bio je najzaslužniji za karijeru svog sina.
Leo se u sredu preko zvaničnih profila na društvenim mrežama obratio javnosti emotivnim pismom povodom smrti svog oca.
Ovako se Leo zahvalio svom tati…
„Tata, i dalje ne mogu da verujem da te nema. Još mi nije doprlo do svesti — ili, bolje rečeno, ne želim ni da dopre. Mnogo mi je teško da zamislim da te više nikada neću videti, da više nikada nećemo razgovarati. Znam da si patio i da je ovako možda najbolje, ali otišao si prerano. Ostalo nam je još toliko toga u čemu je trebalo zajedno da uživamo.
Toliko puta si me molio da odigram još jedno Svetsko prvenstvo, a samo nekoliko dana pre nego što je počelo, tvoje stanje se pogoršalo. Bio je to prvi put da nećeš biti na nekom turniru, ali mama mi je stalno govorila da će ti biti bolje i da ćeš se dovoljno oporaviti da možeš da doputuješ. Ja sam ti stalno govorio da ćemo stići do finala, baš da bi mogao da dođeš.
Posle svake utakmice čekao sam tvoju poruku i nedostajala mi je. Tada sam shvatio koliko je situacija zapravo ozbiljna. I pored svega, nisam mogao da prestanem da mislim o tome da moramo da doguramo što dalje, da ti damo još vremena, da uspeš da pogledaš makar jednu utakmicu. Stigli smo do finala, ali ti nisi mogao da budeš tamo.
Hteo sam da osvojim to, da mogu da ti donesem i pokažem ti još jedan trofej. Nisam uspeo. Noge više nisu mogle. Ovog puta sam pokušao da nateram sebe preko granice onoga što je telo moglo da izdrži, ali nisam mogao. Nikako nisam uspevao da se osećam kako treba.
Kada sam se vratio, ti si mislio da smo izgubili finale na penale. Nikada nismo dobili priliku da pričamo o svemu što se dogodilo. Nisi mogao da uživaš ni u čemu od toga. Nismo postali šampioni, ali nemaš pojma koliko smo uživali u svakoj utakmici. Još jednom si bio u pravu: morao sam da budem tamo i da igram.
Sve ovo ti govorim zato što je to jedino o čemu nikada nismo stigli da razgovaramo, jer si sve ostalo već znao. Pričali smo svakog dana i viđali se kad god su mi obaveze to dozvoljavale.
Ne znam šta ću bez tebe. Ne znam kako da nastavim dalje. Sve što sam ikada radio bilo je da igram fudbal, a sada se ozbiljno pitam da li ću još dugo moći da nastavim.
Bio si uz mene od samog početka. Bili smo tako blizu kraja. Zašto nisi mogao da izdržiš još samo malo, da sve završimo zajedno?
Znam da je tvoja najveća sreća bila da vidiš da ti je porodica dobro — tvoja žena, tvoja deca — a iznad svega, da, a da drugi ni ne znaju, gledaš mene kako igram.
Tako je bilo oduvek, još otkad sam bio mali. Čim bi se vratio s posla, vodio si me na svaki trening. Na mnoge me je vodila mama, jer si ti morao da radiš.
Naravno, nijednu utakmicu nisi propuštao. Koliko si samo patio gledajući me, a koliko si istovremeno uživao, iako me nikada nisi previše hvalio.
Bio si mi tata, prijatelj i menadžer. U svakom trenutku znao si tačno kakav treba da budeš. I nikada nisi grešio“.
