Miodrag Gemović, junak pobede fudbalera Vojvodine u Subotici

Učinili su to minimalnim rezultatom, a gol odluke u 50. minutu bio je zajedničko delo Zukića, Čovića i egzekutora Miodraga Gemovića (25), posle lepe i tečne akcije. Mladić iz Šapca sjajno je ispratio dešavanja, bio je na pravom mestu i u pravo vreme, zatresao je mrežu odličnog golmana Dujmovića i bio je to, ispostaviće se, ključni trenutak važnog susreta za obe ekipe.

- Zaista je naša akcija bila dobra, posle udarca Čovića lopta je pogodila Dunđerskog i odbila se ka meni, pa mi nije bilo teško da zatresem Spartakovu mrežu - prisetio se pobedničkog gola Miodrag Gemović, kome je to bio drugi pogodak u ovoj sezoni. - Prethodno sam, skoro na identičan način, postigao gol i protiv Voždovca. Prezadovoljan sam zbog činjenice da je upravo moj pogodak odredio pobednika u Subotici, posebno zbog toga što nisam često počinjao utakmice, a kada sam to i činio, jednostavno kao da me lopta nije htela. Najslađe je kada pobedite u derbiju ovim rezultatom i imamo razloga da budemo srećni.

Uprkos tome što su u duelu s “plavim golubovima” bili lišeni pomoći nekolicine standardnih prvotimaca, to se u igri Novosađana nije primećivalo.

- Bili smo oslabljeni, to je činjenica, ali su momci kojima je trener Lalatović ukazao šansu, pružili maksimum i to uvek čine. Navažnije je da se igrači s klupe psihološki “nameste” i onda razlike praktično ni nema. Imamo pravu hemiju u ekipi i mislim da je ova generacija napravila Vojvodinu onakvom kakva je i nekada bila - jakom i ubedljivom. Kao mali, sanjao sam da zaigram u Crvenoj zvezdi, Partizanu ili Vojvodini, jer su to klubovi koji predstavljaju pravu odskočnu dasku u karijeri svakog fudbalera i uverio sam se da je zaista tako. Ovaj naš tim predstavlja složnu grupu, ima odličnu atmosferu i mislim da to može i da se primeti u našim nastupima.

U klubovima koji ne pripadaju samom vrhu srpskog fudbala, ipak, ne postoji pritisak kakav je evidentan u pomenute tri ekipe.

- Tačno je, nositi dres Vojvodine znači svakodnevno se suočavti s pritiskom pobeđivanja. Međutim, mi smo Voša i to nije nikakva fraza. U, uslovno rečeno, manjim ekipama ide kako ide, dok u Novom Sadu to nije slučaj. Nije lako nositi se s takvim opterećenjem, ali svi smo svesni obaveze koju sobom donosi igranje u crveno-belom dresu i nošenje ovog grba  na grudima.   

Do kraja jesenjeg dela sezone Novosađanima je ostala još samo utakmica s gradskim rivalom Proleterom, koja je na programu u četvrtak.

- I u tom susretu ići ćemo na pobedu, jer, kao što rekoh, to je naša obaveza. Namestićemo se do četvrtka, skoro smo igrali s Proleterom u Kupu Srbije i tajni između nas praktično nema. Drago mi je što se polako rešavaju i neki problemi u našem klubu, stvari dolaze na svoje mesto i siguran sam da će veoma brzo sve biti u najboljem redu. Treće mesto smo “zacementirali”, ostalo nam je da na pravi način završimo polusezonu i da onda odemo na zasluženi odmor - naglasio je Miodrag Gemović.

Duel između Spartaka i Vojvodine doneo je dobar fudbal, po nekoliko izglednih prilika na obe strane, ali i odlične odbrane golmana Dujmovića i Vukliša.

- Utakmica je bila veoma teška, jer Spartak je dokazao da ima izuzetno ozbiljnu ekipu - kategoričan je bio Gemović. - Nije nam bilo lako da probijemo njegovu odbranu i vladala je dilema ko će prvi postići gol. Srećom, učinili smo to mi, a imali smo pre i posle toga još nekoliko dobrih prilika da trijumf učinimo i ubedljivijim. Istini za volju, šanse je imao i Spartak, pa sam siguran da možemo da budemo zadovoljni učinjenim na severu Bačke.

U poslednje tri prvenstvene utakmice, Vojvodina je zabeležila isti broj pobeda, sve rezultatom 1:0. Pred Lalatovićevim timom pali su Radnički u Nišu, Mačva na “Karađorđu” i Spartak u Subotici, a da golman Goran Vukliš ni jednom nije vadio loptu iz svoje mreže. Poslednji put savladao ga je, 22. novembra, El Fardu Ben iz Crvene zvezde, kada je, s bele tačke, u 75. minutu susreta na “Karađorđu” postavio konačnih 0:2. Kako je nizu prvenstvenih pobeda koji je usledio prehodila i pobeda Voše nad Proleterom u Kupu Srbije (2:0), mreža “stare dame” nije se tresla već punih 375 minuta.

        A. Predojević