Миодраг Гемовић, јунак победе фудбалера Војводине у Суботици

Учинили су то минималним резултатом, а гол одлуке у 50. минуту био је заједничко дело Зукића, Човића и егзекутора Миодрага Гемовића (25), после лепе и течне акције. Младић из Шапца сјајно је испратио дешавања, био је на правом месту и у право време, затресао је мрежу одличног голмана Дујмовића и био је то, испоставиће се, кључни тренутак важног сусрета за обе екипе.

- Заиста је наша акција била добра, после ударца Човића лопта је погодила Дунђерског и одбила се ка мени, па ми није било тешко да затресем Спартакову мрежу - присетио се победничког гола Миодраг Гемовић, коме је то био други погодак у овој сезони. - Prеthodno сам, скоро на идентичан начин, постигао гол и против Вождовца. Презадовољан сам због чињенице да је управо мој погодак одредио победника у Суботици, посебно због тога што нисам често почињао утакмице, а када сам то и чинио, једноставно као да ме лопта није хтела. Најслађе је када победите у дербију овим резултатом и имамо разлога да будемо срећни.

Упркос томе што су у дуелу с “плавим голубовима” били лишени помоћи неколицине стандардних првотимаца, то се у игри Новосађана није примећивало.

- Били смо ослабљени, то је чињеница, али су момци којима је тренер Лалатовић указао шансу, пружили максимум и то увек чине. Наважније је да се играчи с клупе психолошки “наместе” и онда разлике практично ни нема. Имамо праву хемију у екипи и мислим да је ова генерација направила Војводину онаквом каква је и некада била - јаком и убедљивом. Као мали, сањао сам да заиграм у Црвеној звезди, Партизану или Војводини, јер су то клубови који представљају праву одскочну даску у каријери сваког фудбалера и уверио сам се да је заиста тако. Овај наш тим представља сложну групу, има одличну атмосферу и мислим да то може и да се примети у нашим наступима.

У клубовима који не припадају самом врху српског фудбала, ипак, не постоји притисак какав је евидентан у поменуте три екипе.

- Тачно је, носити дрес Војводине значи свакодневно се суочавти с притиском побеђивања. Међутим, ми смо Воша и то није никаква фраза. У, условно речено, мањим екипама иде како иде, док у Новом Саду то није случај. Није лако носити се с таквим оптерећењем, али сви смо свесни обавезе коју собом доноси играње у црвено-белом дресу и ношење овог грба  на грудима.   

До краја јесењег дела сезоне Новосађанима је остала још само утакмица с градским ривалом Пролетером, која је на програму у четвртак.

- И у том сусрету ићи ћемо на победу, јер, као што рекох, то је наша обавеза. Наместићемо се до четвртка, скоро смо играли с Пролетером у Купу Србије и тајни између нас практично нема. Драго ми је што се полако решавају и неки проблеми у нашем клубу, ствари долазе на своје место и сигуран сам да ће веома брзо све бити у најбољем реду. Треће место смо “зацементирали”, остало нам је да на прави начин завршимо полусезону и да онда одемо на заслужени одмор - нагласио је Миодраг Гемовић.

Дуел између Спартака и Војводине донео је добар фудбал, по неколико изгледних прилика на обе стране, али и одличне одбране голмана Дујмовића и Вуклиша.

- Утакмица је била веома тешка, јер Спартак је доказао да има изузетно озбиљну екипу - категоричан је био Гемовић. - Није нам било лако да пробијемо његову одбрану и владала је дилема ко ће први постићи гол. Срећом, учинили смо то ми, а имали смо пре и после тога још неколико добрих прилика да тријумф учинимо и убедљивијим. Истини за вољу, шансе је имао и Спартак, па сам сигуран да можемо да будемо задовољни учињеним на северу Бачке.

У последње три првенствене утакмице, Војводина је забележила исти број победа, све резултатом 1:0. Пред Лалатовићевим тимом пали су Раднички у Нишу, Мачва на “Карађорђу” и Спартак у Суботици, а да голман Горан Вуклиш ни једном није вадио лопту из своје мреже. Последњи пут савладао га је, 22. новембра, Ел Фарду Бен из Црвене звезде, када је, с беле тачке, у 75. минуту сусрета на “Карађорђу” поставио коначних 0:2. Како је низу првенствених победа који је уследио преходила и победа Воше над Пролетером у Купу Србије (2:0), мрежа “старе даме” није се тресла већ пуних 375 минута.

        А. Предојевић