Niko ne može da oseti srce kluba kao naša deca VOŠINA ISTORIJSKA GODINA SA DVE TITULE Grujić poručio: Stvaramo igrače pobednike

Kadeti i pioniri osvojili su šampionske titule i klub je još jednom potvrdio da je lider u razvoju mladih fudbalera u Srbiji. 

Direktor omladinske škole Duško Grujić ističe da su trofeji važni, ali da nikada nisu bili ispred osnovnog cilja – stvaranja igrača za seniorski fudbal.

– Svima prija kada od tri takmičarske kategorije osvojite dve titule. Ako se vratimo nekoliko godina unazad, nismo imali ovakav uspeh, pa zbog toga se uz ovu sezonu “prišiva” epitet – istorijska. Ipak, postoji i ona druga strana priče. Sve ove godine vodili smo se razvojem igrača, a ne isključivo rezultatom. To je bila osnova našeg rada i od toga nikada nismo odstupali – počeo je Grujić priču za klupski sajt.

Prvi čovek omladinske škole Vojvodine podseća da se u mlađim kategorijama često donosile odluke koje nisu bile usmerene ka osvajanju trofeja, već ka napretku najtalentovanijih igrača.

– Kadetski i pionirski fudbal oduvek smo posmatrali kao razvojnu fazu. Zbog toga nismo razmišljali samo o takmičenju. Često smo tokom sezone prebacivali pojedine igrače u starije generacije, jer smo smatrali da je to najbolje za njihov razvoj. Nekada to možda nije donosilo maksimalan rezultat, ali je dugoročno bilo ispravno.

Ipak, Grujić naglašava da osvajanje titula ima značajnu ulogu u sazrevanju mladih fudbalera.

– Ovi dečaci kroz ovakve uspehe dobijaju pobednički mentalitet i samopouzdanje. Osećaju da pripadaju generaciji i klubu koji mogu da pobeđuju. Jedan od načina izgradnje samopouzdanja jeste upravo takmičarski duh. Oni tada osećaju svoju snagu, veruju u sebe i postaju sigurniji u sopstvene mogućnosti. Kroz ovakve rezultate želimo da dobiju taj takmičarski naboj. Da veruju da mogu da pobede svakoga na terenu i da su sposobni da iznesu najteže utakmice na najbolji mogući način. To je iskustvo koje će im mnogo značiti kasnije, kada budu ulazili u seniorski fudbal.

44 fudbalera ponikla u Vojvodini

Kada je reč o konačnom proizvodu omladinske škole – tu ima mnogo razloga za ponos.

– Danas imamo 44 fudbalera ponikla u Vojvodini koji igraju profesionalni fudbal. Ono što je posebno važno jeste da naši igrači, kada odu u inostranstvo ili druge klubove, zaista igraju. Možda Crvena zvezda i Partizan imaju veći broj fudbalera u inostranstvu, ali igrači Vojvodine uglavnom imaju veću minutažu. To je ono što je najvažnije za svakog fudbalera, ali i celokupan srpski fudbal. Moramo da stvaramo igrače koji će biti konkurentni gde god da odu. Nije poenta da klub zaradi od transfera, a da se igrač posle dve ili tri godine vrati jer nije uspeo da se izbori za svoje mesto. Cilj je da bude uspešan i da napravi ozbiljnu karijeru.

Govoreći o stanju u srpskom fudbalu, Grujić smatra da problemi postoje, ali i da se vide određeni pomaci.

– Ako se krijemo iza problema, onda ćemo zauvek ostati skriveni iza njih. Ljudi u Fudbalskom savezu Srbije pokušavaju da mnoge stvari promene i poprave. Po mom mišljenju nije normalno da u mlađim kategorijama imamo toliko stranaca. Ako želimo da mladi igrači ostanu u srpskom fudbalu, klubovi moraju da jačaju. Da bi klubovi bili jači, potrebni su snažniji sponzori, da bi došli ti sponzori potrebna je veća poseta na stadionima, a da bi ljudi dolazi na stadion potrebno je da takmičenje bude zanimljivo. Sve te stvari moraju da se rešavaju paralelno. Vidim da su pokrenuti određeni procesi i verujem da postoji svetlo na kraju tunela. Možda će neki oblik privatizacije biti jedan od ključnih faktora za budućnost našeg fudbala.

Dragoljub Zbiljić vizionar

Veliki iskoraci napravljeni su i kada je reč o infrastrukturi u SC “Vujadin Boškov”, što smatra jednim od ključnih uslova za razvoj mladih igrača.

– Za razvoj dece postoji pet važni aspekata, a infrastruktura je jedan od njih. Zahvaljujući upravi kluba i predsedniku Dragoljubu Zbiljiću, koji je zaista vizionar i čovek koji razmišlja nekoliko koraka unapred, mnogo toga se menja. I to velikom brzinom.

Radovi su na sve strane, a cilj je moderna akademija poput onih u najvećim klubovima sveta.

– Kompletno se menjaju podloge na dva terena, završava se hala od 1.000 kvadratnih metara sa teretanom i prostorom za trening namenjenim omladinskoj školi. Renoviraju se smeštajni kapaciteti, a do kraja leta biće završen i teren broj pet sa novom tribinom, svlačionicama i prostorijama za službena lica. Želja je da se kompletan omladinski pogon podigne na još viši nivo.

Zlatno doba 

Grujić veruje da se Vojvodina polako vraća periodu koji mnogi smatraju zlatnim dobom omladinske škole.

– Zlatno doba omladinske škole bilo je između 2014. i 2016. godine, kada smo osvojili Kup Srbije i imali veliki broj igrača koji su stizali do prvog tima. Mislim da se polako vraćamo na taj nivo. Veliko mi je zadovoljstvo kada vidim našu decu u prvom timu i kada postaju nosioci igre. Siguran sam da će ih biti još više. Najlepše je kada publika dolazi na stadion zbog igrača koji su ponikli u Vojvodini. Niko ne može da oseti srce kluba kao naša deca.

Posebnu pažnju klub posvećuje saradnji sa razvojnim partnerima, ispadanje Kabela iz višeg ranga, jeste malo promenilo planove…

– Nije nam prijatno zbog toga i iskreno nam je žao. Imali smo veoma usklađen sistem saradnje. Sa Indeksom smo planirali da praktično bude kompletan razvojni klub za naše igrače, pošto nastupa u Srpskoj ligi. Sada ćemo morati malo da prilagodimo planove, a nadamo se da će se Kabel brzo vratiti u viši rang. Zajedno sa Kabelom i Indeksom pravimo planove za razvoj igrača, jer ih doživljavamo kao naše klubove i veoma važne karike u sistemu.

Na kraju, i pored uspešne sezone, postoji jedna stvar za kojom žali.

– Ne žalim ni za čim kada je reč o rezultatima i radu koji smo uradili. Dali smo maksimum i iza nas je zaista lepa godina. Ipak, žao mi je što je Gojko Kačar otišao iz kluba. Smatram da je on čovek koji je potreban Vojvodini i srpskom fudbalu. Reč je o veoma perspektivnom treneru. Jednostavno, privatne i profesionalne ambicije nisu se poklopile u tom trenutku. Vrata Vojvodine su mu uvek otvorena.