Osećam se kao Srbin TADIJA SAMARDŽIĆ OBUKAO DRES „ORLIĆA“ Brat Lazar najveći uzor, želim da pobedim sve što mogu sa Srbijom
Mladi fudbaler Tadija Samardžić, brat Lazara Samardžića, odlučio je da zaigra za reprezentaciju Srbije.
– Srećan sam zbog svog dolaska! Nadao sam se da ću biti jednog dana ovde. Bio mi je san da igram u nekom trenutku za reprezentaciju. Ovde je, zaista, sve odlično… – rekao je Samardžić po dolasku u Sportski centar Fudbalskog saveza Srbije.
On i Đanfilipo Materaci su debitanti među fudbalerima kadetske selekcije, a igrom slučaja, među prvima su se i međusobno upoznali.
– Sedeo sam već sa Đanfilipom, dobro smo se upoznali po dolasku ovde. Za ovo kratko vreme, dobro smo se uklopili.
O odluci da obuče dres Srbije je rekao:
– Nije baš bila odluka, jer ja se osećam kao Srbin, baš kao i moj brat Lazar, koji igra za reprezentaciju. Tako da, to je više bio lični osećaj.
Kakve su bile prve reakcije porodice na poziv u reprezentaciju?
– Svi su bili ponosni na mene, odmah su mi čestitali kada su saznali. Kada mi je tata rekao za poziv u reprezentaciju, odmah sam nazvao brata i rekao mu da počinjem da igram za reprezentaciju Srbije. Odmah me je posavetovao da samo igram onako kako umem, rekao je da će sve biti dobro.
Šta je brat Lazar rekao i posavetovao?
– Rekao mi je da budem svoj, da verujem u sebe, da igram svoju igru i da će biti sve kako treba. Veruje da ću kao napadač postizati golove i pomoći reprezentaciji da napravi dobre rezultate.
Koliko često zajedno treniraju i – ko je bio bolji u ‘fudbalu u dvorištu’?
– Nemam toliko vremena trenutno zbog škole i fudbala, ali kad god imamo vremena i on i ja svakog dana se čujemo, kada nema treninga ili obaveza. Postoje trenuci u predsezoni kada idem u Italiju, u Bergamo, gde treniramo zajedno sa našim trenerom. Nekad on pobedi, nekad i ja, ali zajedno napredujemo, to je važno!
O klupskoj karijeri, prelasku u Hertu i kako je započeo sa fudbalom:
– Ovo je moja treća godina u Herti, koja ima jednu od najboljih akademija u Nemačkoj. I pre fudbala bavio sam se sportom, jer sam trenirao džudo, boks i tenis. Oko osme, devete godine zavoleo sam fudbal zbog brata Lazara, jer sam kao mali išao sa ocem i majkom da gledamo njegove utakmice. Zato sam zavoleo fudbal…
Ciljevi u dresu reprezentacije Srbije uvek su oni najviši.
– Prvo želim da se zahvalim rukovodstvu, selektoru, stafu i svim ljudima koji su omogućili da dođem ovde i igram za reprezentaciju. Moj cilj je da pobedim sve što mogu sa Srbijom, kao što su generacije pre nas osvajale svetsko i evropsko prvenstvo. Zašto ne bismo i mi? Mi kao Srbi imamo talenat i imamo mentalitet, smatram da ako napredujemo možemo mnogo toga da postignemo.
Brat Lazar je i glavna podrška i najveći uzor.
– Pratim A tim, a moj najveći uzor definitivno je moj brat. Pre tri godine bio sam ovde da gledam brata, pošto i on je tada prvi put došao u Sportski centar ovde. Uvek smo gledali fudbal zajedno, slažemo se u svemu.
O očekivanjima od predstojećih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2026. je rekao:
– Dobra je grupa, ali kako sam već rekao – možemo da pobedimo sve. To je cilj, ja kao napadač želim uvek najviše što mogu: da dajem golove, da napredujem sa reprezentacijom i da pobedimo svaku utakmicu. Možemo do plasmana!
