Осећам се као Србин ТАДИЈА САМАРЏИЋ ОБУКАО ДРЕС „ОРЛИЋА“ Брат Лазар највећи узор, желим да победим све што могу са Србијом

– Срећан сам због свог доласка! Надао сам се да ћу бити једног дана овде. Био ми је сан да играм у неком тренутку за репрезентацију. Овде је, заиста, све одлично… – рекао је Самарџић по доласку у Спортски центар Фудбалског савеза Србије.

Он и Ђанфилипо Матераци су дебитанти међу фудбалерима кадетске селекције, а игром случаја, међу првима су се и међусобно упознали.

– Седео сам већ са Ђанфилипом, добро смо се упознали по доласку овде. За ово кратко време, добро смо се уклопили.

О одлуци да обуче дрес Србије је рекао: 

– Није баш била одлука, јер ја се осећам као Србин, баш као и мој брат Лазар, који игра за репрезентацију. Тако да, то је више био лични осећај.

Какве су биле прве реакције породице на позив у репрезентацију?

– Сви су били поносни на мене, одмах су ми честитали када су сазнали. Када ми је тата рекао за позив у репрезентацију, одмах сам назвао брата и рекао му да почињем да играм за репрезентацију Србије. Одмах ме је посаветовао да само играм онако како умем, рекао је да ће све бити добро.

Шта је брат Лазар рекао и посаветовао?

– Рекао ми је да будем свој, да верујем у себе, да играм своју игру и да ће бити све како треба. Верује да ћу као нападач постизати голове и помоћи репрезентацији да направи добре резултате.

Колико често заједно тренирају и – ко је био бољи у ‘фудбалу у дворишту’?

– Немам толико времена тренутно због школе и фудбала, али кад год имамо времена и он и ја сваког дана се чујемо, када нема тренинга или обавеза. Постоје тренуци у предсезони када идем у Италију, у Бергамо, где тренирамо заједно са нашим тренером. Некад он победи, некад и ја, али заједно напредујемо, то је важно!

О клупској каријери, преласку у Херту и како је започео са фудбалом:

– Ово је моја трећа година у Херти, која има једну од најбољих академија у Немачкој. И пре фудбала бавио сам се спортом, јер сам тренирао џудо, бокс и тенис. Око осме, девете године заволео сам фудбал због брата Лазара, јер сам као мали ишао са оцем и мајком да гледамо његове утакмице. Зато сам заволео фудбал…

Циљеви у дресу репрезентације Србије увек су они највиши.

– Прво желим да се захвалим руководству, селектору, стафу и свим људима који су омогућили да дођем овде и играм за репрезентацију. Мој циљ је да победим све што могу са Србијом, као што су генерације пре нас освајале светско и европско првенство. Зашто не бисмо и ми? Ми као Срби имамо таленат и имамо менталитет, сматрам да ако напредујемо можемо много тога да постигнемо.

Брат Лазар је и главна подршка и највећи узор.

– Пратим А тим, а мој највећи узор дефинитивно је мој брат. Пре три године био сам овде да гледам брата, пошто и он је тада први пут дошао у Спортски центар овде. Увек смо гледали фудбал заједно, слажемо се у свему.

О очекивањима од предстојећих квалификација за Европско првенство 2026. је рекао:

– Добра је група, али како сам већ рекао – можемо да победимо све. То је циљ, ја као нападач желим увек највише што могу: да дајем голове, да напредујем са репрезентацијом и да победимо сваку утакмицу. Можемо до пласмана!