TRENER FUDBALERA MARKO SAVIĆ Sistem igre podložan promenama, principi se ne menjaju

Staž u novosadskom superligašu, baš i pre toga u Čukaričkom, započinjao je bez mogućnosti da selektira igrače i da ih pripremi za takmičarske izazove.

– Istina, za trenera je najbolje da uzme ekipu na početku sezone, da selektira igrače i da ima šest nedelja za pripreme – uz široki osmeh prokomentarisao je Savić mogućnost idealnih uslova za trenera. – Međutim, realnost nikada ne ide idealnim smerom. Treneri se, svuda u svetu, menjaju u toku sezone. Na treneru je da osmisli mehanizam kojim će, bez obzira na okolnosti, da na izazove odgovori dovoljno kvalitetno. Bude li trener čekao idealne okolnosti, pitanje je da li će takvu situaciju ikada da dočeka.

Savićeva promocija na poziciji Vošinog šefa je 54. po redu u ovom veku, osma inauguracija za četiri i po godine mandata predsednika kluba Dragoljuba Zbiljića.

– Nisam znao za te podatke. Deluju zabrinjavajuće, ali ne iz mog ugla, nego iz ugla kluba. U sportu je kontinuitet jako važan. U redu je da, ako sa nekim trenerom ne ide, da ga promenite, ali suštinski mislim da je kontinuitet jako bitan kao preduslov za realizaciju ciljeva na duže staze. A što se ciljeva Vojvodine tiče, oni su jasni i zasnivaju se na trofejima, da li u prvenstvu ili u Kupu, bez razlike, što podrazumeva da budemo konkurentni i sa Partizanom i sa Crvenom zvezdom i da probamo da u Evropi napravimo određeni iskorak.

Iskorak?!

– Iskorak znači učešće u grupnoj fazi evropskog takmičenja. Neće to biti lako. Vojvodina nema bodove u Evropi u poslednjih pet godina, nema pobede, nije povlašćena, tako da već u prvom kolu dolaze jače ekipe i, ako nemate sreće u žrebu, jako je teško. Primera radi, Vojvodina je prošle godine imala fenomenalnu sezonu. Onda je došao žreb i poslao je na Ferencvaroš. S druge strane, mi moramo jednu godinu da prelomimo, kako znamo i umemo, da dođemo do Evrope, jer Evropa klubu donosi željene benefite.

Nema trenera u Srbiji čiji snovi ne završavaju na klupi Partizana i Crvene zvezde. Savić je svoj cilj projektovao u Vojvodinu.

– Jeste, oduvek je jedan od mojih ciljeva bila Vojvodina, zato što Vojvodina jeste veliki klub. Ja nemam veliko ime kao igrač i kada sam počeo da gradim trenersku karijeru bilo mi je jasno da ću ići korak po korak, stepenik po stepenik i da ću doći u situaciju da budem kandidat za trenera Vojvodine. Srećan sam što su nam se interesi poklopili i što sam sada tu gde sam.

Po Bergerovom sistemu, Crvena zvezda „daje“ protivnika Vojvodini u narednom kolu. Koliko Vaš tim opterećuje pretpostavka da bi poraženi klub u susretu sa braniocem duple krune poželeo da potraži mogućnost rehabilitacije u susretu sa Vojvodinom?

– Iskreno, o tome nisam razmišljao, mislim da je to interesantan podatak. Ima u tome istine, ali ja moram da se fokusiram na svoju ekipu, da se mi dobro spremimo, da izanaliziramo protivnika, da motivišemo igrače kako bi odigrali na visokom nivou, da fizički i taktički kvalitetno odgovorimo na izazov. Prosto, fokus je na nama, a ne na okolnostima na koje ne možemo da utičemo.

U relativno kratkoj trenerskoj biografiji zajednički imenilac ocena o vašem radu svodi se na niz superlativa. Da li postoji osobina koje biste želeli da se što pre rešite?

– Strpljenje. Nisam dovoljno strpljiv, to je prvo. Porazi me pogađaju jako, teško da to sada mogu da popravim, ali nadam se da ću godinama i iskustvom moći malo bolje da reagujem. Loša igra ekipe me još više poremeti od samog poraza... Teško proživljavam neuspeh ili lošu igru, to moja porodica najbolje zna. Činim sve da to raspoloženje ne prenosim na igrače.

Promena trenera izaziva pozitivan šok u traganju za preporodom ekipe kojoj ne ide. Trener, opet, promenom sistema igre nadograđuje pozitivan smer preporoda. Savić je odabrao sistem 4-1-4-1... I, dobro mu je krenulo...

– Sistem kao sistem je samo na papiru. Kada se branimo, branimo se u jednom sistemu, u visokom presingu smo u drugom, potom u trećem, da ne zamaram sa taktičkim detaljima... U svakom slučaju, sistem nije toliko bitan koliko su principi bitni i stil igre. Za uspostavljanje stila, na željenim principima, potrebno je vreme. Sistem samo pomaže igračima da se snađu na određenoj utakmici. Sistem može da se promeni u odnosu na protivnika, na neke naše igrače koji su tu, ali stil i principi u igri trebalo bi da ostanu isti. Za to je potrebno vreme.

Na čemu se zasnivaju principi Vojvodine, sa Savićem na čelu stručnog štaba?

– Kontrola. Moramo da budemo agresivni i bez lopte, da kontrolišemo utakmicu, da smo sposobni da se branimo, da smo sa loptom proaktivni, sa namerom da imamo posed... Navijači bi rekli atraktivan fudbal, ja bih rekao kontrola utakmice kroz posed.

Na marginama dešavanja na terenu, može se čuti i ocena da Savić ima (pre)širok stručni štab.

– Gde god da sam radio, benefit je imao klub. Pogledajte koje je igrače prodavao Voždovac, pre i posle mog stručnog štaba, razlika je ogromna. O Pančevu da ne pričam, i danas prodaju igrače koje smo mi izneli. Stručni štab je tu da bi se bavio igračima. Meni pomoćnik nije potreban, ja svoj deo posla moram da odradim. Moram da pripremim tim, da odradim taktiku, moram da odgovaram novinarima, tu meni nije potreban pomoćnik. Nema pomoćnika da pravi izmenu, ja je pravim, u deliću sekunde. Međutim, igračima je potreban servis: individualan trening, individualna analiza, individualan pristup, psihološka priprema, svaki igrač mora da dobije servis da bi bio bolji. Ne bolji Marku Saviću, ja ću sutra da odem, igrač ostaje klubu. Na stručni štab gledam kao na moju silu, moju snagu i kao ispomoć igračima i to je čist benefit kluba.

Dosta je bilo primedbi na realizaciju prelaznog roka i na „gomilanje“ igrača, koji u startu nisu bili na očekivanom nivou.

– Vojvodina je veliki klub i zahteva ovakav roster. Mi sada imamo takav roster da nismo ugroženi ničijim odlaskom. Ko god da ode, mi imamo zamenu. Imamo igrače iz omladinske škole koji mogu po potencijalu da budu prvotimci, imamo igrače na pozajmicama koji traže svoju šansu. Imamo odlične ofanzivne bekove. Nikolić, Baroš, Sukačev, sve su to po vokaciji krila. Gašić je vezni igrač... Imamo širok roster u manevru: Zukić ima izuzetan kvalitet u završnici, isto važi i za Kokanovića, mislim da ni Đakovac nije daleko od njih, Veličković je priča za sebe, Ranđelović je na reprezentativnom nivou, imamo četvoricu napadača, sve boljeg od boljeg.

Koliko je igra Vojvodine napredovala u odnosu na plan koji ste svojim dolaskom postavili?

– Može se reći da naša igra napreduje, iz nedelje u nedelju. Ali, u fudbalu ne postoji to što je bilo pre nedelju, dve ili tri, postoji samo sledeća utakmica, tako da protiv Partizana u nedelju moramo da budemo pravi i da pokažemo naš nivo u ovom momentu. Vojvodina ima najviše ciljeve, očekivanja javnosti su velika s pravom, postoji određeni nivo pritiska. Ali, izazov je takav da... Mnogo puta sam pričao sa Slavišom Jokanovićem dok sam s njim radio u Emiratima. O Vojvodini najviše, sa akcentom na godinu kada su osvojili titulu. Dao mi je neke smernice koje su jako važne. Ne bih o detaljima, ali sam ih zapamtio i verujem da mogu da budu jako korisne.

L. Bakmaz

Najpre kontrola, potom tranzicija

Prioriteti Vojvodine u novoj sezoni jesu odbrana stečenih pozicija u prethodnoj sezoni: vicešampionske pozicije i u prvenstvu i u Kupu Srbije.

– Imao sam sreću da sam došao u klub koji je prošle godine napravio izuzetan rezultat, sa jasnom vizijom igre, čiji smo odraz prepoznali u vicešampionskoj poziciji i u finalu Kupa, koje je bilo „na jednu loptu“. Nisam dovoljno pratio igre kluba, ali mislim da je tada preovladala tranzicija, a manje posed. To opredeljenje je dalo vrhunski rezultat. I ja volim tranziciju, ali prednost dajem igri sa malo više kontrole. Kao što sam rekao, imamo dobre igrače koji mogu da odgovore na izazov da sezonu ponovimo i da probamo da napravimo jedan mali korak napred. Za mene bi to značilo da igramo prepoznatljiv, dominantan fudbal, kojim ćemo u bliskoj perspektivi moći da konkurišemo za titulu.

Derbi je u nedelju

Bez obzira na položaje na tabeli, međusobni susreti Partizana i Vojvodine najavljivani su kao derbi kola. U nedelju je njihov novi meč u Beogradu.

– Partizanova izdanja sa Hetafeom, OFK-om i Crvenom zvezdom bila su na vrhunskom nivou. Pojačali su se igrački, dobili su dubinu na rosteru, dobili su kvalitet... Ne mislim da Crvena zvezda ima ofanzivno veći potencijal od Partizana. Mislim da su ujednačeni. Partizan ima klupsku legendu za trenera, ima dobru sinergiju sa navijačima... Ako pogledamo poslednjih mesec dana, cenim da je njihov kolektiv apsolutno konkurentan za najviši plasman. U derbiju biće vrlo važno da svaki naš igrač, na svojoj poziciji, dobija duele jedan na jedan. To je vrlo važno, a mi imamo taj kvalitet koji individualno može da parira Partizanovim igračima, što bi značilo i timsku prevagu u našu korist.