ТРЕНЕР ФУДБАЛЕРА МАРКО САВИЋ Систем игре подложан променама, принципи се не мењају

Стаж у новосадском суперлигашу, баш и пре тога у Чукаричком, започињао је без могућности да селектира играче и да их припреми за такмичарске изазове.

– Истина, за тренера је најбоље да узме екипу на почетку сезоне, да селектира играче и да има шест недеља за припреме – уз широки осмех прокоментарисао је Савић могућност идеалних услова за тренера. – Међутим, реалност никада не иде идеалним смером. Тренери се, свуда у свету, мењају у току сезоне. На тренеру је да осмисли механизам којим ће, без обзира на околности, да на изазове одговори довољно квалитетно. Буде ли тренер чекао идеалне околности, питање је да ли ће такву ситуацију икада да дочека.

Савићева промоција на позицији Вошиног шефа је 54. по реду у овом веку, осма инаугурација за четири и по године мандата председника клуба Драгољуба Збиљића.

– Нисам знао за те податке. Делују забрињавајуће, али не из мог угла, него из угла клуба. У спорту је континуитет јако важан. У реду је да, ако са неким тренером не иде, да га промените, али суштински мислим да је континуитет јако битан као предуслов за реализацију циљева на дуже стазе. А што се циљева Војводине тиче, они су јасни и заснивају се на трофејима, да ли у првенству или у Купу, без разлике, што подразумева да будемо конкурентни и са Партизаном и са Црвеном звездом и да пробамо да у Европи направимо одређени искорак.

Искорак?!

– Искорак значи учешће у групној фази европског такмичења. Неће то бити лако. Војводина нема бодове у Европи у последњих пет година, нема победе, није повлашћена, тако да већ у првом колу долазе јаче екипе и, ако немате среће у жребу, јако је тешко. Примера ради, Војводина је прошле године имала феноменалну сезону. Онда је дошао жреб и послао је на Ференцварош. С друге стране, ми морамо једну годину да преломимо, како знамо и умемо, да дођемо до Европе, јер Европа клубу доноси жељене бенефите.

Нема тренера у Србији чији снови не завршавају на клупи Партизана и Црвене звезде. Савић је свој циљ пројектовао у Војводину.

– Јесте, одувек је један од мојих циљева била Војводина, зато што Војводина јесте велики клуб. Ја немам велико име као играч и када сам почео да градим тренерску каријеру било ми је јасно да ћу ићи корак по корак, степеник по степеник и да ћу доћи у ситуацију да будем кандидат за тренера Војводине. Срећан сам што су нам се интереси поклопили и што сам сада ту где сам.

По Бергеровом систему, Црвена звезда „даје“ противника Војводини у наредном колу. Колико Ваш тим оптерећује претпоставка да би поражени клуб у сусрету са браниоцем дупле круне пожелео да потражи могућност рехабилитације у сусрету са Војводином?

– Искрено, о томе нисам размишљао, мислим да је то интересантан податак. Има у томе истине, али ја морам да се фокусирам на своју екипу, да се ми добро спремимо, да изанализирамо противника, да мотивишемо играче како би одиграли на високом нивоу, да физички и тактички квалитетно одговоримо на изазов. Просто, фокус је на нама, а не на околностима на које не можемо да утичемо.

У релативно краткој тренерској биографији заједнички именилац оцена о вашем раду своди се на низ суперлатива. Да ли постоји особина које бисте желели да се што пре решите?

– Стрпљење. Нисам довољно стрпљив, то је прво. Порази ме погађају јако, тешко да то сада могу да поправим, али надам се да ћу годинама и искуством моћи мало боље да реагујем. Лоша игра екипе ме још више поремети од самог пораза... Тешко проживљавам неуспех или лошу игру, то моја породица најбоље зна. Чиним све да то расположење не преносим на играче.

Промена тренера изазива позитиван шок у трагању за препородом екипе којој не иде. Тренер, опет, променом система игре надограђује позитиван смер препорода. Савић је одабрао систем 4-1-4-1... И, добро му је кренуло...

– Систем као систем је само на папиру. Када се бранимо, бранимо се у једном систему, у високом пресингу смо у другом, потом у трећем, да не замарам са тактичким детаљима... У сваком случају, систем није толико битан колико су принципи битни и стил игре. За успостављање стила, на жељеним принципима, потребно је време. Систем само помаже играчима да се снађу на одређеној утакмици. Систем може да се промени у односу на противника, на неке наше играче који су ту, али стил и принципи у игри требало би да остану исти. За то је потребно време.

На чему се заснивају принципи Војводине, са Савићем на челу стручног штаба?

– Контрола. Морамо да будемо агресивни и без лопте, да контролишемо утакмицу, да смо способни да се бранимо, да смо са лоптом проактивни, са намером да имамо посед... Навијачи би рекли атрактиван фудбал, ја бих рекао контрола утакмице кроз посед.

На маргинама дешавања на терену, може се чути и оцена да Савић има (пре)широк стручни штаб.

– Где год да сам радио, бенефит је имао клуб. Погледајте које је играче продавао Вождовац, пре и после мог стручног штаба, разлика је огромна. О Панчеву да не причам, и данас продају играче које смо ми изнели. Стручни штаб је ту да би се бавио играчима. Мени помоћник није потребан, ја свој део посла морам да одрадим. Морам да припремим тим, да одрадим тактику, морам да одговарам новинарима, ту мени није потребан помоћник. Нема помоћника да прави измену, ја је правим, у делићу секунде. Међутим, играчима је потребан сервис: индивидуалан тренинг, индивидуална анализа, индивидуалан приступ, психолошка припрема, сваки играч мора да добије сервис да би био бољи. Не бољи Марку Савићу, ја ћу сутра да одем, играч остаје клубу. На стручни штаб гледам као на моју силу, моју снагу и као испомоћ играчима и то је чист бенефит клуба.

Доста је било примедби на реализацију прелазног рока и на „гомилање“ играча, који у старту нису били на очекиваном нивоу.

– Војводина је велики клуб и захтева овакав ростер. Ми сада имамо такав ростер да нисмо угрожени ничијим одласком. Ко год да оде, ми имамо замену. Имамо играче из омладинске школе који могу по потенцијалу да буду првотимци, имамо играче на позајмицама који траже своју шансу. Имамо одличне офанзивне бекове. Николић, Барош, Сукачев, све су то по вокацији крила. Гашић је везни играч... Имамо широк ростер у маневру: Зукић има изузетан квалитет у завршници, исто важи и за Кокановића, мислим да ни Ђаковац није далеко од њих, Величковић је прича за себе, Ранђеловић је на репрезентативном нивоу, имамо четворицу нападача, све бољег од бољег.

Колико је игра Војводине напредовала у односу на план који сте својим доласком поставили?

– Може се рећи да наша игра напредује, из недеље у недељу. Али, у фудбалу не постоји то што је било пре недељу, две или три, постоји само следећа утакмица, тако да против Партизана у недељу морамо да будемо прави и да покажемо наш ниво у овом моменту. Војводина има највише циљеве, очекивања јавности су велика с правом, постоји одређени ниво притиска. Али, изазов је такав да... Много пута сам причао са Славишом Јокановићем док сам с њим радио у Емиратима. О Војводини највише, са акцентом на годину када су освојили титулу. Дао ми је неке смернице које су јако важне. Не бих о детаљима, али сам их запамтио и верујем да могу да буду јако корисне.

Л. Бакмаз

Најпре контрола, потом транзиција

Приоритети Војводине у новој сезони јесу одбрана стечених позиција у претходној сезони: вицешампионске позиције и у првенству и у Купу Србије.

– Имао сам срећу да сам дошао у клуб који је прошле године направио изузетан резултат, са јасном визијом игре, чији смо одраз препознали у вицешампионској позицији и у финалу Купа, које је било „на једну лопту“. Нисам довољно пратио игре клуба, али мислим да је тада преовладала транзиција, а мање посед. То опредељење је дало врхунски резултат. И ја волим транзицију, али предност дајем игри са мало више контроле. Као што сам рекао, имамо добре играче који могу да одговоре на изазов да сезону поновимо и да пробамо да направимо један мали корак напред. За мене би то значило да играмо препознатљив, доминантан фудбал, којим ћемо у блиској перспективи моћи да конкуришемо за титулу.

Дерби је у недељу

Без обзира на положаје на табели, међусобни сусрети Партизана и Војводине најављивани су као дерби кола. У недељу је њихов нови меч у Београду.

– Партизанова издања са Хетафеом, ОФК-ом и Црвеном звездом била су на врхунском нивоу. Појачали су се играчки, добили су дубину на ростеру, добили су квалитет... Не мислим да Црвена звезда има офанзивно већи потенцијал од Партизана. Мислим да су уједначени. Партизан има клупску легенду за тренера, има добру синергију са навијачима... Ако погледамо последњих месец дана, ценим да је њихов колектив апсолутно конкурентан за највиши пласман. У дербију биће врло важно да сваки наш играч, на својој позицији, добија дуеле један на један. То је врло важно, а ми имамо тај квалитет који индивидуално може да парира Партизановим играчима, што би значило и тимску превагу у нашу корист.