VOŠINA GENERACIJA FUDBALERA PROPUSTILA ISTORIJSKU ŠANSU U NACIONALNOM KUPU Tako blizu, a tako daleko

S druge strane terena, ipak, stajao je kolektiv koji je branio i na kraju odbranio duplu krunu.

– Mom timu ne mogu da zamerim ništa – rekao je trener Vojvodine Miroslav Tanjga, prethodno čestitajući Zvezdi na pobedi. - Prvo poluvreme odigrali smo odlično. Igrali smo visoko, ali nam je u drugom delu nedostajala energija. I povrede su u znatnoj meri odredile tok utakmice do kraja. Energetski smo pali, uvukli smo se u sopstveni šesnaesterac. Upozaravao sam igrače posle vođstva od 2:0 da moramo da pazimo, da ne gledamo na sudije, da se ne obaziremo na faulove koji nama nisu svirani, a njima jesu. Veliki pritisak je bio.Igrači su maltene plakali i žalili se na sudije. Ne umanjujemo Zvezdin uspeh, ali imali smo osećaj da ne igramo samo protiv rivala, nego i protiv arbitara. Pitao sam neutralne ljude da li sam dobro video – potvrdili su da jesam.

Igrači i članovi stručnog štaba novosadskog tima saglasni su u oceni da sudijski „kolegijum“ na terenu nije direktno uticao na rezuzltat, ali da su odlukama usmeravali sled dešavanja u korist branioca trofeja.

- Što se tiče suđenja, svako na ovom stadionu mogao je da primeti da smo potkradani od prvog do poslednjeg minuta – komentarisao je Vošin strateg, uprkos paragrafima koji to zabranjuju. - Mislim da je i pravim zvezdašima bilo neprijatno što je tako. Ukazivali smo na mogućnost svega toga, na delegiranje sudija, na to da je taj sudija šesti ili sedmi na listi i da nema kvalitet... Iskreno, nisam verovao u te neke radnje, mislio sam da treba da pustimo čoveka da sudi. Ali, nisam bio u pravu, on nije dorastao finalu Kupa. Sve je bilo u korist Zvezde, na našu štetu. Dođe tako jedan čovek i pokvari čitav doživljaj. Kao da ovde niko ne postoji, samo oni. Ali, nećemo o tome. Momcima svaka čast, osvetlali su obraz, ali uvek postoji neka viša sila koja ti ne da... Uprkos svemu, stigli smo do nerešenog rezultata. 

Uz primedbe na igru bez igre u drugom delu finalnog meča, sud fudbalske čaršije, Voši naklonjene, ide u smeru neverice i nerazumevanja za način na koji su Novosađani ušli u penal seriju. To se pre svega odnosi na postupak Džona Merija, istinskog tragičara na poslednjem stepeniku ka željenom trofeju. Tim pre, što mu njegova neozbiljknost prilikom zaleta nije izuzetak nego pravilo koje se ponavlja. I koje Vojvodinu košta.

–  Zvezdi čestitke, borili su se do kraja, bili su više fokusirani u penal seriji saglasan je Tanjga. - Mipenale nismo šutirali kako je trebalo. Odredili smo prvih pet izvođača, ostavljajući mogućnost ostalima da se sami dogovore ko će da preuzme odgovornost. Slažem se da je to bilo dosta neozbiljno. Ali Meri tako šutira i na treningu i uglavnom postiže gol. Sad, tako je, kako je, možemo samo da žalimo što nije neko drugi šutirao.Osećam se sada prazno, bez volje i želje. Sve što smo gradili palo je u vodu, zbog nečijih interesa. 

Plasmanom u finale Kupa Vojvodina je odbranila prošlogodišnju poziciju u tom takmičenju, ali je i prupustila priliku za toliko željeni i u izvesnoj meri planirani korak više. Sada, na zbiru od šest poraza u isto toliko finalnih utakmica sa pobednicima nacionalnog Kupa ulaze u finiš prvenstvene trke. Na gostovanju kod OFK Beograda u nedelju i u poslednjem kolu sa Novim Pazarom na „Karađorđu“ 23. maja potražiće utehu u mogućnosti da zadrže drugu poziciju na superligaškoj tabeli. Da bi u tome i uspeli neće morati da osluškuju rezultate ostalih utakmica. Vicešampionsko zvanje u srpskom fudbalu sada zavisi jedino i isključivo od ličnog učinka u preostalim dvema utakmicama.   

L. Bakmaz