ВОШИНА ГЕНЕРАЦИЈА ФУДБАЛЕРА ПРОПУСТИЛА ИСТОРИЈСКУ ШАНСУ У НАЦИОНАЛНОМ КУПУ Тако близу, а тако далеко
Фудбалери Војводине пропустили су шансу генерације. У финалу Купа Србије са Црвеном звездом сами себи су доказали колико је теже стечени капитал одбранити него ли га стећи. Кукавичком игром у другом полувремену, сабијени у сопствени шеснаестерац, покушали су да одбране резулатски капитал из првог полувремена од 2:0.
С друге стране терена, ипак, стајао је колектив који је бранио и на крају одбранио дуплу круну.
– Мом тиму не могу да замерим ништа – рекао је тренер Војводине Мирослав Тањга, претходно честитајући Звезди на победи. - Прво полувреме одиграли смо одлично. Играли смо високо, али нам је у другом делу недостајала енергија. И повреде су у знатној мери одредиле ток утакмице до краја. Енергетски смо пали, увукли смо се у сопствени шеснаестерац. Упозаравао сам играче после вођства од 2:0 да морамо да пазимо, да не гледамо на судије, да се не обазиремо на фаулове који нама нису свирани, а њима јесу. Велики притисак је био.Играчи су малтене плакали и жалили се на судије. Не умањујемо Звездин успех, али имали смо осећај да не играмо само против ривала, него и против арбитара. Питао сам неутралне људе да ли сам добро видео – потврдили су да јесам.
Играчи и чланови стручног штаба новосадског тима сагласни су у оцени да судијски „колегијум“ на терену није директно утицао на резузлтат, али да су одлукама усмеравали след дешавања у корист браниоца трофеја.
- Што се тиче суђења, свако на овом стадиону могао је да примети да смо поткрадани од првог до последњег минута – коментарисао је Вошин стратег, упркос параграфима који то забрањују. - Мислим да је и правим звездашима било непријатно што је тако. Указивали смо на могућност свега тога, на делегирање судија, на то да је тај судија шести или седми на листи и да нема квалитет... Искрено, нисам веровао у те неке радње, мислио сам да треба да пустимо човека да суди. Али, нисам био у праву, он није дорастао финалу Купа. Све је било у корист Звезде, на нашу штету. Дође тако један човек и поквари читав доживљај. Као да овде нико не постоји, само они. Али, нећемо о томе. Момцима свака част, осветлали су образ, али увек постоји нека виша сила која ти не да... Упркос свему, стигли смо до нерешеног резултата.
Уз примедбе на игру без игре у другом делу финалног меча, суд фудбалске чаршије, Воши наклоњене, иде у смеру неверице и неразумевања за начин на који су Новосађани ушли у пенал серију. То се пре свега односи на поступак Џона Мерија, истинског трагичара на последњем степенику ка жељеном трофеју. Тим пре, што му његова неозбиљкност приликом залета није изузетак него правило које се понавља. И које Војводину кошта.
– Звезди честитке, борили су се до краја, били су више фокусирани у пенал серији сагласан је Тањга. - Мипенале нисмо шутирали како је требало. Одредили смо првих пет извођача, остављајући могућност осталима да се сами договоре ко ће да преузме одговорност. Слажем се да је то било доста неозбиљно. Али Мери тако шутира и на тренингу и углавном постиже гол. Сад, тако је, како је, можемо само да жалимо што није неко други шутирао.Осећам се сада празно, без воље и жеље. Све што смо градили пало је у воду, због нечијих интереса.
Пласманом у финале Купа Војводина је одбранила прошлогодишњу позицију у том такмичењу, али је и прупустила прилику за толико жељени и у извесној мери планирани корак више. Сада, на збиру од шест пораза у исто толико финалних утакмица са победницима националног Купа улазе у финиш првенствене трке. На гостовању код ОФК Београда у недељу и у последњем колу са Новим Пазаром на „Карађорђу“ 23. маја потражиће утеху у могућности да задрже другу позицију на суперлигашкој табели. Да би у томе и успели неће морати да ослушкују резултате осталих утакмица. Вицешампионско звање у српском фудбалу сада зависи једино и искључиво од личног учинка у преосталим двема утакмицама.
Л. Бакмаз