ZNAČI SVAKI SAVET GOJKA KAČARA: Vošin biser Lazar Peranović zna put do prvog tima

Izabranici Gojka Kačara vezali su tri trijumfa – i svi nose potpis Lazara Peranovića (17). Po gol na svakoj od te tri utakmice trasirao je put Voši do pobeda i ujedno pokazao veliki potencijal mladog ofanzivnog fudbalera.

– Generalno sam zadovoljan kako smo započeli sezonu. Trenutno smo na drugoj poziciji, a ekipa odlično funkcioniše, što je najvažnije ako želimo da nastavimo u ovom ritmu. Bilo je i dobrih i loših trenutaka, ali najbitnije je da učimo iz svake utakmice i da rastemo kao tim – započinje razgovor Peranović.

Četiri gola, tri asistencije… Učinak za sedam kola – odličan, a deluje da će biti još bolji.

– Za mene je sezona izuzetno dobro počela. Golovi i asistencije su nagrada za naporan rad, ali, naravno, uvek ima prostora za napredak. Sezona je duga, bitno je da nastavim u ovom ritmu i ne želim da stanem ovde. Cilj mi je da ostanem konstantan.

Ovakve brojke i igre sigurno znače i korak bliže ulozi u prvom timu.

– To zavisi od trenera i situacije u ekipi. Moj posao je da radim, treniram i čekam svoju šansu. Mislim da, ako ovako nastavim, nema sumnje da mogu da se nametnem šefu Miroslavu Tanjgi. A kada dođe vreme za moju priliku, siguran sam da ću je iskoristiti na pravi način.

Cela generacija mladih fudbalera ima tu čast da uči od Gojka Kačara, bivšeg reprezentativca i igrača sa ogromnim iskustvom.

– Mnogo mi znači što imam priliku da učim od trenera Gojka Kačara. Njegova posvećenost, znanje i iskustvo čine da svaki trening bude na vrhunskom nivou, a to se kasnije prenosi i na utakmice. Za mene je privilegija da radim s njim. Naravno, mnogo mi znači svaka njegova sugestija. Volim kada mi priča o svojoj karijeri i svemu kroz šta je prošao. Prolazim kroz ono što je i on prolazio – i on je, kao i ja, bio dete Vojvodine, i voleo bih da nastavim njegovim stopama.

Lazar je gotovo deceniju deo Vošine porodice, uz klub je odrastao, upijajući svaki potez sa terena posebno jednog igrača…

– U Vojvodinu sam stigao 2016. godine. U to vreme je za prvi tim, sa samo 16 godina, debitovao Mihajlo Nešković. Igramo na istoj poziciji i ugledao sam se na njega. Oduvek sam sanjao da i ja, kao i on, nakon što prođem celu Vošinu omladinsku školu zaigram za prvi tim.

Možda i najvažniji faktor za uspeh u sportu jeste – podrška najbližih.

– Najveću podršku imam od svoje porodice. Prate me od prvog dana, bili su uz mene i u teškim i u lepim trenucima. Oni su mi najvažniji oslonac. Njihova vera u mene i podrška guraju me da svakog dana budem bolji.

Moto kojim se vodi – kristalno je jasan.

– Rad i disciplina se uvek isplate, a trud nikad ne ostaje neprimećen. Stalno gledam da budem bolji nego što sam bio juče, i verujem da je svaki dan nova prilika za dokazivanje – zaključuje Lazar Peranović.