ЗНАЧИ СВАКИ САВЕТ ГОЈКА КАЧАРА: Вошин бисер Лазар Перановић зна пут до првог тима

Изабраници Гојка Качара везали су три тријумфа – и сви носе потпис Лазара Перановића (17). По гол на свакој од те три утакмице трасирао је пут Воши до победа и уједно показао велики потенцијал младог офанзивног фудбалера.

– Генерално сам задовољан како смо започели сезону. Тренутно смо на другој позицији, а екипа одлично функционише, што је најважније ако желимо да наставимо у овом ритму. Било је и добрих и лоших тренутака, али најбитније је да учимо из сваке утакмице и да растемо као тим – започиње разговор Перановић.

Четири гола, три асистенције… Учинак за седам кола – одличан, а делује да ће бити још бољи.

– За мене је сезона изузетно добро почела. Голови и асистенције су награда за напоран рад, али, наравно, увек има простора за напредак. Сезона је дуга, битно је да наставим у овом ритму и не желим да станем овде. Циљ ми је да останем константан.

Овакве бројке и игре сигурно значе и корак ближе улози у првом тиму.

– То зависи од тренера и ситуације у екипи. Мој посао је да радим, тренирам и чекам своју шансу. Мислим да, ако овако наставим, нема сумње да могу да се наметнем шефу Мирославу Тањги. А када дође време за моју прилику, сигуран сам да ћу је искористити на прави начин.

Цела генерација младих фудбалера има ту част да учи од Гојка Качара, бившег репрезентативца и играча са огромним искуством.

– Много ми значи што имам прилику да учим од тренера Гојка Качара. Његова посвећеност, знање и искуство чине да сваки тренинг буде на врхунском нивоу, а то се касније преноси и на утакмице. За мене је привилегија да радим с њим. Наравно, много ми значи свака његова сугестија. Волим када ми прича о својој каријери и свему кроз шта је прошао. Пролазим кроз оно што је и он пролазио – и он је, као и ја, био дете Војводине, и волео бих да наставим његовим стопама.

Лазар је готово деценију део Вошине породице, уз клуб је одрастао, упијајући сваки потез са терена посебно једног играча…

– У Војводину сам стигао 2016. године. У то време је за први тим, са само 16 година, дебитовао Михајло Нешковић. Играмо на истој позицији и угледао сам се на њега. Одувек сам сањао да и ја, као и он, након што прођем целу Вошину омладинску школу заиграм за први тим.

Можда и најважнији фактор за успех у спорту јесте – подршка најближих.

– Највећу подршку имам од своје породице. Прате ме од првог дана, били су уз мене и у тешким и у лепим тренуцима. Они су ми најважнији ослонац. Њихова вера у мене и подршка гурају ме да сваког дана будем бољи.

Мото којим се води – кристално је јасан.

– Рад и дисциплина се увек исплате, а труд никад не остаје непримећен. Стално гледам да будем бољи него што сам био јуче, и верујем да је сваки дан нова прилика за доказивање – закључује Лазар Перановић.