Mudreša kreirao istorijsko iznenađenje KAKO JE KOŠARKAŠKI TRENER OSVOJIO KINU POTPUNO NEOČEKIVANO

Pozicionirao se u Vrbasu, kojeg je od treće lige promovisao u prvu ligu i tamo ostao 11 godina. U međuvremenu se 2016. domogao i finala Kupa Srbije. Bio je i selektor ženske kadetske reprezentacije 2015, kao i koordinator svih ženskih selekcija Vojvodine. Usledio je angažman u Rumuniji u Aradu, a onda i poziv koji se ne odbija - mesto u stručnom štabu Srbije kod Marine Maljković.

Sve to zajedno preporučilo ga je da rad sa mlađim kategorijama podigne na viši nivo - 2020. je u Šangaju bio jedini stranac prvi trener juniorskog pogona u Kini (ženska konkurencija). Planirao je zatim da napusti košarku, kako je pokrenuo agenciju sa prijateljem koja Kineze šalje za Ameriku i onda se desio novi angažman, koji će mu obeležiti karijeru.

– U januaru sam dobio poziv za seniorski tim Guandonga i Prve lige Kine, koja je u top pet najjačih ligi na svetu, ima mnogo bivših ženskih NBA igračica. Mnogo je specifična košarka, sa mnogo trčanja, zahtevna. U tom trenutku su delili četvrtu-petu poziciju sa teškim rasporedom do kraja, šest kola pred plej-of. Trebalo je da budem pomoćnik. I ja sam prihvatio to, sve se desilo u tri dana. Već sam četvrti-peti dan otišao tamo. Kako sam sleteo, ljudi su me pitali da li hoću da budem glavni trener, rekao sam da hoću i tako je došlo do toga. Počeli smo da radimo, od šest kola, jednu utakmicu smo izgubili – od Mongolije u gostima. Prvi deo ugovora mi se završavao 1. aprila, sa krajem polufinala. Nije bilo očekivano da uđemo u finale, a pogotovo ne da osvojimo – sa ushićenjem govori strateg iz Lovćenca.

Nikako nisu bili favoriti.

– Tako je projektovana liga da Sičuan i Mongolija igraju finale, gde je Sičuan kvalitetniji i očekivalo se da osvoji. Sve se to namesti, mi izbacimo Mongoliju i uđemo u finale, što je bilo ogromno iznanađenje. Niko nije očekivao ništa tada. Sičuan ima Liz Kembidž, Džeklin Džons, uz tri-četiri reprezentativne igračice. Kod mene su bile isto tri-četiri igračice iz reprezentacije, ali ostatak je diskutabilan. Kembidž igra za milion dolara za Sičuan, a moja Amerikanka je najjeftinija u ligi sa 70.000 dolara, došla je iz Druge turske lige... Iz te rasterećenosti odigrali smo fantastično finalnu seriju, uspeli da osvojimo titulu i kažu da je to najveće iznenađennje u istoriji ženske košarke u Kini.

Bolji uslovi teško da mogu da se požele.

– U Kini je to jako specifično, rade na visokom nivou, sve hale su popunjene, od pet do sedam hiljada ljudi, kopiraju Amerikance, tu su čirlidersice, gašenje svetla, spektakl... Za finalnu utakmicu njihova televizija dva sata pred početak ima uživo goste, priču o igračima i trenerima na visokom nivou. Cela liga ima sponzora Pik, moraš da nosiš opremu, a ako ne nosiš kažnjen si oko 700-800 evra po utakmici. Klub je u sezoni 2018/19 bio šampion Kine, ovo im je druga titul. Zdrava sredina i dobra atmosfera. Od srpskih trener, čak trojica od četvorice bila su na kormilu polufinalista. Momir Tasić je vodio Šangaj, a Miloš Pađen Sičuan.

Saradnja sa Marinom Maljković bila je, u najmanju ruku, produktivna.

– Nešto najbolje što mi se desilo u košarkaškoj karijeri. Promenilo mi je pogled na život i shvatanje košarke. I dan-danas je moj prijatelj. Čestitala mi je na osvojenoj tituli, čuo sam se sa njom kada sam odlazio u Kinu. Stvari koje radi za žensku košarku su ogromne, mogu sve najbolje da kažem za nju. Zahvalnost što sam bio deo stručnog štaba. Ona me je odvela u Šangaj.

Kao bivši koordinator svih selekcija Vojvodine, nije do kraja zadovoljan kako stvari funkcionišu.

- Istina, dugo sam van priče. Dok je Saša Jovanović bio u Ženskom košarkaškom klubu, pomagao sam mu jer smo i prijatelji, pa sam malo i subjektivan. Sašu mnogo volim. Vidim da je Sanja Orozović došla, pomogla im da budu pete na kraju (seniorski tim). Novi Sad ne može da ima dva prvoligaša, finansijksi ne može to da izgura, već da se sav kvalitet usmeri ka jednom timu. Finale prvenstva je nešto što bi trebalo da se cilja. Beograd odvodi decu, a zašto je to tako, zašto nema boljeg sistema, dugo nisam tu i ne znam budžete, pa ne mogu o detaljima. Međutim, ako dozvoliš da jedna Lana Marić ode za  Mađarsku, da ode Saša Jovanović... Njemu je mesto tu. Svakako, poštujem sadašnjeg trenera Natašu Anđelić, bila je vrhunski igrač.

Još uvek nije načisto šta će dalje.

- Rastao sam se sa Gvandongom. Nisam se dogovorio o produžetku i neću ostati. Slobodan sam, ne tražim ništa. Ne jurim drugi klub, a ako me neko bude zvao i postoji zdrava prirča, tu sam, ali mi nije o glavu – zaključio je Dejan Mudreša za "Dnevnik".

Vuk-Miloš Petrović