Мудреша креирао историјско изненађење КАКО ЈЕ КОШАРКАШКИ ТРЕНЕР ОСВОЈИО КИНУ ПОТПУНО НЕОЧЕКИВАНО

Позиционирао се у Врбасу, којег је од треће лиге промовисао у прву лигу и тамо остао 11 година. У међувремену се 2016. домогао и финала Купа Србије. Био је и селектор женске кадетске репрезентације 2015, као и координатор свих женских селекција Војводине. Уследио је ангажман у Румунији у Араду, а онда и позив који се не одбија - место у стручном штабу Србије код Марине Маљковић.

Све то заједно препоручило га је да рад са млађим категоријама подигне на виши ниво - 2020. је у Шангају био једини странац први тренер јуниорског погона у Кини (женска конкуренција). Планирао је затим да напусти кошарку, како је покренуо агенцију са пријатељем која Кинезе шаље за Америку и онда се десио нови ангажман, који ће му обележити каријеру.

– У јануару сам добио позив за сениорски тим Гуандонга и Прве лиге Кине, која је у топ пет најјачих лиги на свету, има много бивших женских НБА играчица. Много је специфична кошарка, са много трчања, захтевна. У том тренутку су делили четврту-пету позицију са тешким распоредом до краја, шест кола пред плеј-оф. Требало је да будем помоћник. И ја сам прихватио то, све се десило у три дана. Већ сам четврти-пети дан отишао тамо. Како сам слетео, људи су ме питали да ли хоћу да будем главни тренер, рекао сам да хоћу и тако је дошло до тога. Почели смо да радимо, од шест кола, једну утакмицу смо изгубили – од Монголије у гостима. Први део уговора ми се завршавао 1. априла, са крајем полуфинала. Није било очекивано да уђемо у финале, а поготово не да освојимо – са усхићењем говори стратег из Ловћенца.

Никако нису били фаворити.

– Тако је пројектована лига да Сичуан и Монголија играју финале, где је Сичуан квалитетнији и очекивало се да освоји. Све се то намести, ми избацимо Монголију и уђемо у финале, што је било огромно изнанађење. Нико није очекивао ништа тада. Сичуан има Лиз Кембиџ, Џеклин Џонс, уз три-четири репрезентативне играчице. Код мене су биле исто три-четири играчице из репрезентације, али остатак је дискутабилан. Кембиџ игра за милион долара за Сичуан, а моја Американка је најјефтинија у лиги са 70.000 долара, дошла је из Друге турске лиге... Из те растерећености одиграли смо фантастично финалну серију, успели да освојимо титулу и кажу да је то највеће изненађенње у историји женске кошарке у Кини.

Бољи услови тешко да могу да се пожеле.

– У Кини је то јако специфично, раде на високом нивоу, све хале су попуњене, од пет до седам хиљада људи, копирају Американце, ту су чирлидерсице, гашење светла, спектакл... За финалну утакмицу њихова телевизија два сата пред почетак има уживо госте, причу о играчима и тренерима на високом нивоу. Цела лига има спонзора Пик, мораш да носиш опрему, а ако не носиш кажњен си око 700-800 евра по утакмици. Клуб је у сезони 2018/19 био шампион Кине, ово им је друга титул. Здрава средина и добра атмосфера. Од српских тренер, чак тројица од четворице била су на кормилу полуфиналиста. Момир Тасић је водио Шангај, а Милош Пађен Сичуан.

Сарадња са Марином Маљковић била је, у најмању руку, продуктивна.

– Нешто најбоље што ми се десило у кошаркашкој каријери. Променило ми је поглед на живот и схватање кошарке. И дан-данас је мој пријатељ. Честитала ми је на освојеној титули, чуо сам се са њом када сам одлазио у Кину. Ствари које ради за женску кошарку су огромне, могу све најбоље да кажем за њу. Захвалност што сам био део стручног штаба. Она ме је одвела у Шангај.

Као бивши координатор свих селекција Војводине, није до краја задовољан како ствари функционишу.

- Истина, дуго сам ван приче. Док је Саша Јовановић био у Женском кошаркашком клубу, помагао сам му јер смо и пријатељи, па сам мало и субјективан. Сашу много волим. Видим да је Сања Орозовић дошла, помогла им да буду пете на крају (сениорски тим). Нови Сад не може да има два прволигаша, финансијкси не може то да изгура, већ да се сав квалитет усмери ка једном тиму. Финале првенства је нешто што би требало да се циља. Београд одводи децу, а зашто је то тако, зашто нема бољег система, дуго нисам ту и не знам буџете, па не могу о детаљима. Међутим, ако дозволиш да једна Лана Марић оде за  Мађарску, да оде Саша Јовановић... Њему је место ту. Свакако, поштујем садашњег тренера Наташу Анђелић, била је врхунски играч.

Још увек није начисто шта ће даље.

- Растао сам се са Гвандонгом. Нисам се договорио о продужетку и нећу остати. Слободан сам, не тражим ништа. Не јурим други клуб, а ако ме неко буде звао и постоји здрава прирча, ту сам, али ми није о главу – закључио је Дејан Мудреша за "Дневник".

Вук-Милош Петровић