RETROSPEKTIVA ISTORIJE JUGOSLOVENSKE I SRPSKE KOŠARKE NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA: Da i Riga bude nezaboravna kao Atina
Evropsko prvenstvo u košarci održaće se 42. put i okupiće najbolje igrače Starog kontinenta.
Igra se u Letoniji, Kipru, Poljskoj i Finskoj od 27. avgusta do 14. septembra, a favorit za osvajanje zlata je Srbija, bez lažne skromnosti.
Tim povodom Muzej Vojvodine organizovao je trodelni put kroz istoriju prvenstava Evrope od 1935. godine pa do onog koje počinje u sredu. „Dnevnik” je ispratio sva tri predavanja, a uz obaveštena predavanja kustosa Marka Ušćebrke, pažnju reportera „Dnevnika” privukao je i čovek iz publike, koji je strpljivo čekao da ponekom prigodnom anegdotom upotpuni priču. Košarkaški trener Zoran Trivan dodavao je, naime, malo poznate detalje o srpskoj košarci i košarkašima sa posebnim osvrtom na uspehe sportskih velikana iz Srpske Atine.
Trivan, koji slavi lep jubilej - 40 godina bavljenja trenerskim poslom, ukazao je da se naša košarka može podeliti na period do i od 1961. godine.
– Jugoslavija nije bila prepoznatljiva po košarci i do 1961. godine mi smo stvarali trenere i stručni kadar, a tek nakon toga i rezultate. Radilo se sistemski i verovalo se u kontinuitet. Pored poznatih naših velikana, treba istaći i Danila Kneževića, koji je bio predsednik Košarkaškog saveza. On jeste postavljen partijski da radi na košarci, iako je nikad nije igrao, ali je „znao ko zna”. Veoma je važan bio i kontakt našeg Bore Stankovića sa Vilijamom Džonsom, generalnim sekretarom FIBE, što je rezultiralo time da Jugoslavija organizuje Evropsko prvenstvo 1961. godine. Od tada kreće uspon i bezmalo dve decenije besprekidnog niza medalja – počeo je priču Trivan.
Bilans medalja Jugoslavije i Srbije na EP
Zlato
1973, 1975, 1977, 1989, 1991, 1995, 1997, 2001.
Srebro
1961, 1965, 1969, 1971, 1981, 2009, 2017.
Bronza
1963, 1979, 1987, 1999.
Praksa jugoslovenske košarke je podrazumevala i to da ima unikatan stil kao i da selektor sprema svog naslednika.
– Ocem košarke na ovim prostorima naziva se profesor Aleksandar Nikolić, koji je postavio temelje za buduće asove – podseća Trivan. – Njegov prvi pomoćnik bio je Ranko Žeravica, koji je kasnije vodio ekipu do prvog svetskog zlata. Kontinuirano su se stvarali treneri. Odličan primer je i Mirko Novosel, koji je bio kadetski prvak Evrope 1971. godine, a dve godine uradio je isto samo sa seniorskim timom. Novosel je „krivac“ što su Mirza Delibašić, Dragan Kićanović i Željko Jerkov zaigrali u A selekciji. Takav je slučaj i sa Dudom Ivkovićem koji je pripremao mladog trenera Željka Obradovića...
Iako je uspeha u našoj košarci mnogo i teško da mogu da se nabroje, zaljubljenicima u košarku obično najsjajnije sija zlato osvojeno 1995. godine u Atini. Tada su Jugosloveni prvi put od 1991. godine i sankcija dobili šansu da se takmiče na zvaničnom turniru. Ekipa predvođena Dušanom Ivkovićem na jedvite jade je prošla kvalifikacije, a potom je pokorila Evropu. Trivan je pratio prvenstvo: bio je na stručnom usavršavanju i imao je čast da najpre proslavi titulu s igračima, ali i da se u domovinu vrati zajedno sa šampionima.
– To je bilo neverovatno iskustvo. Tenzije su i dalje bile strašne. O tome govore brojni primer poput onog kada su se Zoran Sretenović i Dino Rađa, koji su bili kumovi, samo pogledom pozdravili, odnosno „javili” jedan drugom. Ključni faktor je bio Dušan Ivković koji je sve držao pod kontrolom. Opisao bih tu 1995. godinu izrekom „Samo nemirno more stvara dobrog mornara“. Igrači su pokazali pobednički karakter a svedok sam i da su zlato znali da proslave. Organizovano je slavlje u nekom rok kafeu, a nastavilo se, naravno, u avionu i po povratku u domovinu...
Svestranost krasi košarkaše
Često se za igrače košarke može reći da su sportska elita i to su mnogobrojni asovi pokazali kako u košarci tako i na drugim poljima. Veliki broj velikana koji su palili i žarili pre četrdeset godina i radnije krasilo je to što su bili umešni i u drugim sportovima. „To je nešto što je izuzetno važno za bolje igranje košarke. Primera je sijaset, a posebno se ističe sjajni Toni Kukoč. Trostruki NBA šampion je kao mladić uporedo trenirao fudbal u Hajduku i košarku u Jugoplastici, ali je, srećom odlučio da se bavi ovim drugim. Ali Kukoč je bio i sjajan stonoteniser, a to je sport koji može da bude izuzetno važan za razvoj košarkaša. Jer stav je sličan, a i pokreti pri forhendu i bekhendu su u osnovi trzaj zgloba šake. Sličan je i Kićanović, koji je igrao fudbal u Borcu, igrao rukomet, odbojku, a bio je i odličan šahista. Nekadašnje zvezde je krasila svestranost, mada je takvih primera sve manje”, konstatovao je Trivan.
Uživao je naš sagovornik na predavanju u Muzeju Vojvodine, ali srce je najviše zaigralo na pomen novosadskih velikana. Trivan je sa ponosom istakao zapažene rezultate i uspehe naših sugrađana.
–Uvek sa ponosom pričam o košarkašima iz našeg grada i priče o njima nikada neće prestati. Prvi među jednakima svavako je slavni Ladislav Demšar, koji se u istoriju EP upisao sa 42 poena postignuta 1947. godine. I po tome je dugo bio rekorder. Uz njega ide i Marija Veger, jedna od najboljih košarkašica u istoriji, a naša Novosađanka. Ona je na Evropskom prvenstvu 1969. palila i žarila i bila najbolji strelac, a selektor je bio upravo Demšar. Meni je posebno drag Milan Gurović, čiju sam karijeru gradio i pratio, a ponosan sam i na to što i on to ističe. On je osvojio bronzanu medalju 1999. godine, četiri godine kasnije bio je deo ekipe koja je dominirala Eurobasketom, a 2007. je bio prvi kapiten reprezentacije samostalne Srbije. Ovo je sve na ponos Srpske Atine.
„Tu sam medalju nekom poklonio”
O dominaciji jugoslovenskih košarkaša na EP tokom sedamdesetih godina prošlog veka ima mnogo priča. Subjektivni osećaj je da je najsimpatičnija anegdota o Duji Krstuloviću, negdašnjem asu Jugoplastike, i njegovoj bronzanoj medalji iz Rima 1979. godine. „Imali smo sjajnu ekipu tih godina i u Evropi nam nije bilo premca. Osvajali smo prvenstva Starog kontinenta tri puta zaredom, 1973, 1975. i 1977. godine. Međutim 1979. u Rimu smo bili treći, a u to doba je to za nas bila sramota, tako da sam ja u autobusu nekome poklonio tu medalju i nemam je”, kroz smeh je kasnije pričao Krstulović, koji je sa reprezentacijom SFRJ osvojio evrpsku titulu 1977, svetsku 1978. i olimpijsko zlato 1980.
Kao prvi trener Trivan je predvodio Beočince u četvrtfinalu nacionalnog prvenstva Jugoslavije i u šesnaestini finala kupa “Rajmondo Saporte” sadašnjem “Evro kupu”. Sa košarkašicama Vojvodine je igrao u polufinalu prvenstva Jugoslavije. Od leta od 1991. godine radi na kampovima u Srbiji i u inostranstvu kao trener i stručni rukovodilac. Poslednje četiri godine proveo je u Poljskoj radeći u Legiji.
Kada govori o aktuelnoj reprezentaciji, Zoran Trivan je rekao da je i te kako zadovoljan kako Srbija izgleda i da se nada zlatnom odličju.
–Imamo fenomenalan tim i sjajne ljude. Lider je svakako Jokić, a uz njega tu je Bogdanović. Jokić je mnogo puta pokazao da je vanserijski lik. Pravi poteze kako bi se ekipa povezala i uvek se trudi da mu saigrači budu na prvom mestu. Divota je gledati kako ih je Pešić uklopio i tačno se zna ko šta treba da radi. Na delu se pokazuje ona njegova „Svi za jednog jedan za svi“:). Zlato u Rigi trebalo bi da bude kruna za nosioce selekcije, ali i sjajan početak za nove igrače koji uveliko kucaju na vrata prvog tima. Ne bih da izdvajam, jer u timu ima toliko kvalitetnih košarkaša, napadački potencijal je neverovatan, a ni odbrana ne zaostaje. Stoga moramo da idemo ka najvišem cilju.
Poruka iskusnog trenera nakon višeastnog razgovora je jasna: neka se u Rigi ponove Barselona, Beograd, Lijež, Zagreb, Rim, Atina i Istanbul.