IZ MALE SREDINE U LEGENDU: Počast stonoteniserki Eržebet Palatinuš u Čoki

Komemorativni skup priredio je STK Čoka Gudvil u prisustvu brojnih poklonika stonoteniskog sporta iz Čoke i drugih mesta. Eržebet Ekmeščić, devojačko Palatinuš, preminula je nedavno u Nemačkoj u 67. godini. 

Na skupu u Domu kulture istaknuti su izuzetni rezultati koje je postigla, na šta su ukazali u ime Svetske stonoteniske federacije i Stonoteniskog saveza Srbije Aleksandar Matković, predsednica STK Čoka Gudvil Otilija Dognar Vorgić, njene saigračice iz čokanske seniorske ekipe koja je 1974. osvojila prvu titulu prvaka Jugoslavije Jelena Števančev i Aniko Der, bivši stonoteniser Viktor Lučić iz Sente, bivši direktor čokanske OŠ „Jovan Ppović“ Milan Gardašević i koordinator STK Čoka Gudvil Laslo Kormanjoš. 

Palatinuš će ostati upamćena da je sa svega 13 godina, u sezoni 1971/72. godine postala seniorska prvakinja Jugoslavije, a osvajala je više evropskih i svetskih medalja. Na Evropskom prvenstvu 1976. u Pragu u mešovitim parovima sa Antunom Stipančićem osvojila je zlatnu medalju, četiri godine kasnije takođe sa Stipančićem u Bernu bronzanu. Na evropskom TOP-12 turniru 1976. osvojila je drugo mesto. Na Svetskom prvenstvu 1979. u Pjongčangu sa Gordanom Perkučin okitila se bronzanom medaljom. U bojama čokanskog kluba Proleter osvojila je šest titula državnog prvaka Jugoslavije i još jednu kada je karijeru nastavila u zagrebačkom klubu Industrogradnja, gde je karijeru završila 1985. godine. 

Aleksandar Matković je podsetio da je Palatinuš naša najbolja igračica iz tog perioda, stasala pod trenerskom palicom trenera Ištvana Saboa, koji je tada bio juniorski selektor reprezentacije Jugoslavije. 

– Izuzetna mi je čast da sam došao da odam počast Eržebet Palatinuš i ovoj sredini, jer mogu odgovorno da tvrdim da na svetskoj mapi ne postoji tako mala sredina kao što je Čoka sa toliko osvojenih svetskih i evropskih medalja – rekao je Matković. 

Otilija Dognar Vorgić istakla je da je Palatinuš ostavila najveći trag ne samo u istoriji stonoteniskog kluba u Čoki, nego i u istoriji stonoteniskog sporta na prostoru Jugoslavije, jer ni jedna igračica nije uspela da postigne ono što je ona na evropskoj i svetskoj sceni. 

– Za to je zaslužan i trener Ištvan Sabo koji je od samog početka prepoznao izuzetan talenat, a da je bila najtalentovanija to su isticali i svi stonoteniski stručnjaci.  Njeni uspesi doprineli su popularizaciji stonog tenisa ne samo u Čoki nego i široj okolini. Bila je igračica za primer zbog čijih uspeha se u to vreme pokrenula masovnost – rekla je Otilija Dongar Vorgić. 

Saigračica iz prvog šampionskog tima Čoke Jelena Števančev ispričala je da zajednička sećanja datiraju iz 1969. godine, kada se počinjalo sa turnirima lista „Jo pajtaš“ i pionirskim prvenstvima.

 – Najupečatljiviji je za sve bio i ostao Eržikin prvi trofej 1972. godine kada je u Skoplju kao pionirka trijumfovala kao državna prvakinja u seniorskoj konkurenciji, što zajedno sa kasnijim uspesima ostaje za sva vremena. Bila je iz mlađe generacije od mene, ali zajedno smo vežbali, negovali drugarstvo i težili uspesima u tada veoma jakoj konkurenciji – rekla je Števančev.