ИЗ МАЛЕ СРЕДИНЕ У ЛЕГЕНДУ: Почаст стонотенисерки Ержебет Палатинуш у Чоки

Комеморативни скуп приредио је СТК Чока Гудвил у присуству бројних поклоника стонотениског спорта из Чоке и других места. Ержебет Екмешчић, девојачко Палатинуш, преминула је недавно у Немачкој у 67. години. 

На скупу у Дому културе истакнути су изузетни резултати које је постигла, на шта су указали у име Светске стонотениске федерације и Стонотениског савеза Србије Александар Матковић, председница СТК Чока Гудвил Отилија Догнар Воргић, њене саиграчице из чоканске сениорске екипе која је 1974. освојила прву титулу првака Југославије Јелена Штеванчев и Анико Дер, бивши стонотенисер Виктор Лучић из Сенте, бивши директор чоканске ОШ „Јован Пповић“ Милан Гардашевић и координатор СТК Чока Гудвил Ласло Кормањош. 

Палатинуш ће остати упамћена да је са свега 13 година, у сезони 1971/72. године постала сениорска првакиња Југославије, а освајала је више европских и светских медаља. На Европском првенству 1976. у Прагу у мешовитим паровима са Антуном Стипанчићем освојила је златну медаљу, четири године касније такође са Стипанчићем у Берну бронзану. На европском ТОП-12 турниру 1976. освојила је друго место. На Светском првенству 1979. у Пјонгчангу са Горданом Перкучин окитила се бронзаном медаљом. У бојама чоканског клуба Пролетер освојила је шест титула државног првака Југославије и још једну када је каријеру наставила у загребачком клубу Индустроградња, где је каријеру завршила 1985. године. 

Александар Матковић је подсетио да је Палатинуш наша најбоља играчица из тог периода, стасала под тренерском палицом тренера Иштвана Сабоа, који је тада био јуниорски селектор репрезентације Југославије. 

– Изузетна ми је част да сам дошао да одам почаст Ержебет Палатинуш и овој средини, јер могу одговорно да тврдим да на светској мапи не постоји тако мала средина као што је Чока са толико освојених светских и европских медаља – рекао је Матковић. 

Отилија Догнар Воргић истакла је да је Палатинуш оставила највећи траг не само у историји стонотениског клуба у Чоки, него и у историји стонотениског спорта на простору Југославије, јер ни једна играчица није успела да постигне оно што је она на европској и светској сцени. 

– За то је заслужан и тренер Иштван Сабо који је од самог почетка препознао изузетан таленат, а да је била најталентованија то су истицали и сви стонотениски стручњаци.  Њени успеси допринели су популаризацији стоног тениса не само у Чоки него и широј околини. Била је играчица за пример због чијих успеха се у то време покренула масовност – рекла је Отилија Донгар Воргић. 

Саиграчица из првог шампионског тима Чоке Јелена Штеванчев испричала је да заједничка сећања датирају из 1969. године, када се почињало са турнирима листа „Јо пајташ“ и пионирским првенствима.

 – Најупечатљивији је за све био и остао Ержикин први трофеј 1972. године када је у Скопљу као пионирка тријумфовала као државна првакиња у сениорској конкуренцији, што заједно са каснијим успесима остаје за сва времена. Била је из млађе генерације од мене, али заједно смо вежбали, неговали другарство и тежили успесима у тада веома јакој конкуренцији – рекла је Штеванчев.