Miloš Hrgović na putu da postane izvrstan mačevalac

Počeo je u MK „Vojvodina”, a poslednjih nekoliko godina je sa trenerom prešao u MK „Novi Sad”, da bi, nakon 10 godina uzastopnog treniranja i učestvovanja na raznim turnirima i takmičenjima, na Državnom prvenstvu Srbije održanom u februaru ove godine, osvojio prvo mesto.

– Put nije bio nimalo lak, ali sam i u „kriznim” momentima, uspeo da saberem misli i nastavim vredno da treniram – ističe Hrković, koji je inače i student prve godine na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. – Na međunarodna takmičenja sam krenuo nekoliko godina nakon što sam počeo da se bavim tim sportom i neko vreme je baš bilo teško fokusirati se, s obzirom na to da dalje od bronze ili četvrtog mesta nisam mogao da doguram. Ali uprkos svemu, znao sam da se rezultati postižu upornošću i marljivim radom, te mi se sportska sreća napokon osmehnula, kada sam počeo da osvajam srebra i zlata. Sada sam u kategoriji juniora, još malo mi fali da postanem senior.

U mačevanju kaže postoje tri discipline: floret, mač i sablja, a disciplina u kojoj se on pronašao je floret i tu se usavršava, mada s vremena na vreme vežba i sa ova druga dva oružja i odlazi na takmičenja. 

– Međunarodna prvenstva se organizuju uglavnom u Beogradu, Zrenjaninu i Novom Sadu, a van granica naše zemlje nisam imao puno puta priliku da idem, jer su pravila drugačija, pa se tako i standardi opreme razlikuju, te je samim tim ona i skuplja, kao i samo putovanje – priča naš sagovornik. – Mogu reći da sam prošao Evropski kadetski ciklus i to je bio prvi put da sam otišao, van, u Budimpeštu. Tada sam bio pretposlednja godina kadeta i izašao sam sa tuđom opremom, te se uz tremu i nisam najbolje snašao. Sa druge strane, bilo je to odlično iskustvo. Svojim najvećim uspehom smatram prvo Državno prvenstvo Srbije, kada sam osvojio srebro, ali meni je sijalo kao zlato. To mi je bila prva osvojena medalja i taj momenat neću nikada zaboraviti, a dogodio se u Beogradu, pre oko sedam godina.

Miloš Hrgović kaže da je inače završio kurs za trenera mačevanja koji je organizovala naša država, a uz to je i licencirani sudija. Pred upis na fakultet je uspeo da unapredi svoja znanja i veštine u teorijskom smislu, da bi posle nekog vremena počeo i da praktikuje naučeno. Data mu je prilika da sudi na pionirskom, kadetskom i juniorskom takmičenju, a sudio je i seniorima.

Više od desetak zlatnih medalja sada krase sobu ovog mladića, uz mnoštvo ostalih odličja koja su dolazila u deceniji njegove strasti za mačevanjem. Kada pogleda nanizane uspehe, ali i sabere neuspehe, analizira greške i nastavi vredno da se posvećuje mačevanju, ostaje mu, kaže, nada da će ostvariti i svoj krajnji cilj - da na Olimpijskim igrama ponese titulu prvaka.  Mačevanje je borilački sport i zahteva fizičku spremnost, a izuzetno je bitna i mentalna snaga, jer se puno razmišlja o sopstvenim, ali i potezima protivnika. Zato Miloš trenira svaki radni dan u večernjim satima, a obaveze na fakultetu obavlja pre podne. Uz sve to vikendom i radi, ne bi li pomogao svojoj majci, sa kojom živi, uz još tri sestre i jednog brata. Miloš kaže da je teško postići sve, te je potrebno da se odrekne pojedinih stvari.

– Trudim se da uskladim obaveze, pa koliko god budem mogao da izdržim, jedino što znam jeste da se mačevanja neću odreći – uverava nas Hrgović. – Pokušavao sam da nađem sponzore koji će mi pomoći oko nabavke opreme i drugih stvari, ne bih li mogao više da se posvetim pripremama za svetska i evropska takmičenja.

Još uvek nažalost nije imao uspeha u tome, ali kaže da neće odustati od potrage. I dalje će nastaviti da šalje mejlove u nadi da će uskoro neko odgovoriti na njegove molbe da mu pomognu da svoje snove pretvori na javi.

Ivana Bakmaz