RAZGOVOR S POVODOM - KAJAKAŠ STRAHINJA DRAGOSAVLJEVIĆ, NOVI PRVAK EVROPE: Znao sam zlatnu formulu

Sa 18 godina i 10 meseci član Kajak-kanu kluba Tarket iz Bačke Palanke popeo se na krov Evrope i uz još dve bronze Milice Novaković, doneo je veliku radost Srbiji, srpskom sportu, a posebno kajaku.

– Trka na 200 metara je neizvesna, a i nezahvalna, jer iako si najbrži i najbolji, neko može, što mi kažemo, da ti uleti u finiš špicem... svašta tu može da se desi. Tokom trke mi se nije mnogo stvari motalo po glavi, već sam se trudio da ostanem miran i ponavljao sam sebi „Bori se do kraja“ – rekao je za „Dnevnik“ dan posle najvećeg uspeha u karijeri Strahinja Dragosavljević. 

U rodnoj Bačkoj Palanci počeo je da se bavi kajakom kada ga je 12 godina stariji brat Marko odveo na trening. Dugo je radio sa Miroslavom Rodićem, do prošle sezone i selektorom Srbije za sprint. Preuzeo ga je Simo Boltić, naš nekadašnji trofejni kajakaš. Iako iza sebe već imaju mnogo uspeha, ali i raznih pređenih prepreka i pregrmljenih situacija, u Češkoj su morali da se izbore s novim izazovima, pa iza kulisa ovog velikog uspeha za srpski kajak ipak stoji i druga strana medalje. 

– Trenirao sam vanserijski na Tikvari u Bačkoj Palanci, do samog odlaska u Račice. Međutim, tamo sam imao zdravstvenih problema, jer sam dobio virus. Vodio sam borbu s tim, nisam se osećao najbolje. U sredu sam u kvalifikacijama direktno obezbedio finale, koje je bilo u nedelju i trebalo je pregurati ta tri-četiri dana. Iščekivanje, borba s virusom, a usput sam morao da treniram dva puta dnevno, jer nisam smeo da opadnem previše sa snagom, a ni da se previše umorim. Padali su mi moral i samopouzdanje. Treneru i meni je to sve bio problem. Kada je došao dan trke, malo sam se trgnuo, shvatio sam koliko sam radio za ovo i kada sam već došao dovde rekao sam sebi da nema odustajanja i ima da isteram inat – objasnio je Dragosavljević pozadinu osvajanja evropske titule. 

Bilo bi lepo kada bih odbranio titulu i uzeo još jedno zlato, jer to nije mala stvar. Tako bih Srbiju postavio na sportsku mapu, svoj tim, klub i mesto odakle potičem, u kom se rađaju svetski i evropski šampioni, pozicionirao bih visoko

U finalu je ponovo vodio veliku borbu sa akuelnim svetskim prvakom Mesajasom Baptistom, s kojim je nedavno podelio prvo mesto na Svetskom kupu u Segedinu. Sada je, međutim, Strahinja otišao, ipak korak dalje od Portugalca. 

– To što je on bio u konkurenciji jeste malo uticalo na mene, a s druge strane i nije. Nisam znao do malo pred trku koja sam staza. Drago mi je što sam bio šesta, iz moje perspektive bila je sam centar staze i bio sam između dvojice najbržih rivala. Dobro je što je Baptista bio pored mene, jer smo u Segedinu morali da delimo zlato, a sada sam znao kako da ga dobijem, znao sam formulu za to. Ne gledam rivale tokom trke, pa ni njega nisam video, ali sam ga osetio da je tu i kada mogu da osetim da mi je neko „za vratom“ znam da mogu i da ga dobijem – opisao je Dragosavljević put do zlatne medalje. 

Za dobre poznavaoce kajaka i Strahinjinih uspeha iz juniorske konkurencije, ovaj uspeh i nije neočekivan, ali svakako da su njegove razmere velike, o čemu svedoči i činjenica da je vest o novom šampionu Evrope odjeknula u srpskoj sportskoj javnosti. Čestitke i dalje stižu sa svih strana, ali Dragosavljević je već dan posle finala seo u čamac na Tikvari i nastavio da trenira. Kako nam je rekao, motivacije ne manjka za sve predstojeće trke, uprkos tome što je postigao ovo što neko ne uradi tokom čitave karijere. 

– Uvideo sam da mogu da napravim još veće istorijske rezultate i kada već mogu da pobeđujem, zašto ne bih. Bilo bi lepo kada bih odbranio titulu i uzeo još jedno zlato, jer to nije mala stvar. Tako bih Srbiju postavio na sportsku mapu, svoj tim, klub i mesto odakle potičem, u kom se rađaju svetski i evropski šampioni pozicionirao bih visoko. Motivacija nikako ne pada, ovo radim i volim i za sve ću da se borim do kraja – poručio je Strahinja Dragosavljević. 

Velika očekivanja na Svetskog prvenstvu u Milanu 

Strahinja već za dve sedmice ide na EP za mlađe seniore u Rumuniju, a krajem jula i na SP. Želi da upotpuni kolekciju medalja i u toj kategoriji, ali glavni cilj je svakako na kraju sezone – seniorsko SP u Milanu. 

– Idem polako i smireno. Do sada sam na takmičnjeima bio bez stresa, opušteniji, ali sada su u Račicama očekivanja bila velika pogotovo posle zlata na Svetskom kupu. Shvatio sam da ovo više nije juniorsko takmičenje, nego seniorsko, prava stvar i da mogu da napravim zapažene rezultate za karijeru i naš sport. Zbog toga sam imao mali pritisak. Međutim, drago mi je što mogu ljudima da pružim nešto u šta mogu da veruju, da mogu da očekuju od mene nešto, ali svakako ću probati da ostanem na smirenom nivou, da ja ne očekujem previše, nego da ću da dam sve od sebe, a tada znam da ne može da bude loše. Glavni cilj je Svetsko prvenstvo u Milanu. Portugalac Baptista će se boriti da odbrani titulu, a ja da mu je oduzmem – rekao je Dragosavljević.