РАЗГОВОР С ПОВОДОМ - КАЈАКАШ СТРАХИЊА ДРАГОСАВЉЕВИЋ, НОВИ ПРВАК ЕВРОПЕ: Знао сам златну формулу
Страхиња Драгосављевић је 2022. у Београду као 15-годишњак постао најмлађи јуниорски првак Европе у историји, а пре два дана је у Рачицама остварио још већи успех поставши и најмлађи сениорски шампион Старог континента у једноседу на 200 метара.
Са 18 година и 10 месеци члан Кајак-кану клуба Таркет из Бачке Паланке попео се на кров Европе и уз још две бронзе Милице Новаковић, донео је велику радост Србији, српском спорту, а посебно кајаку.
– Трка на 200 метара је неизвесна, а и незахвална, јер иако си најбржи и најбољи, неко може, што ми кажемо, да ти улети у финиш шпицем... свашта ту може да се деси. Током трке ми се није много ствари мотало по глави, већ сам се трудио да останем миран и понављао сам себи „Бори се до краја“ – рекао је за „Дневник“ дан после највећег успеха у каријери Страхиња Драгосављевић.
У родној Бачкој Паланци почео је да се бави кајаком када га је 12 година старији брат Марко одвео на тренинг. Дуго је радио са Мирославом Родићем, до прошле сезоне и селектором Србије за спринт. Преузео га је Симо Болтић, наш некадашњи трофејни кајакаш. Иако иза себе већ имају много успеха, али и разних пређених препрека и прегрмљених ситуација, у Чешкој су морали да се изборе с новим изазовима, па иза кулиса овог великог успеха за српски кајак ипак стоји и друга страна медаље.
– Тренирао сам вансеријски на Тиквари у Бачкој Паланци, до самог одласка у Рачице. Међутим, тамо сам имао здравствених проблема, јер сам добио вирус. Водио сам борбу с тим, нисам се осећао најбоље. У среду сам у квалификацијама директно обезбедио финале, које је било у недељу и требало је прегурати та три-четири дана. Ишчекивање, борба с вирусом, а успут сам морао да тренирам два пута дневно, јер нисам смео да опаднем превише са снагом, а ни да се превише уморим. Падали су ми морал и самопоуздање. Тренеру и мени је то све био проблем. Када је дошао дан трке, мало сам се тргнуо, схватио сам колико сам радио за ово и када сам већ дошао довде рекао сам себи да нема одустајања и има да истерам инат – објаснио је Драгосављевић позадину освајања европске титуле.
Било би лепо када бих одбранио титулу и узео још једно злато, јер то није мала ствар. Тако бих Србију поставио на спортску мапу, свој тим, клуб и место одакле потичем, у ком се рађају светски и европски шампиони, позиционирао бих високо
У финалу је поново водио велику борбу са акуелним светским прваком Месајасом Баптистом, с којим је недавно поделио прво место на Светском купу у Сегедину. Сада је, међутим, Страхиња отишао, ипак корак даље од Португалца.
– То што је он био у конкуренцији јесте мало утицало на мене, а с друге стране и није. Нисам знао до мало пред трку која сам стаза. Драго ми је што сам био шеста, из моје перспективе била је сам центар стазе и био сам између двојице најбржих ривала. Добро је што је Баптиста био поред мене, јер смо у Сегедину морали да делимо злато, а сада сам знао како да га добијем, знао сам формулу за то. Не гледам ривале током трке, па ни њега нисам видео, али сам га осетио да је ту и када могу да осетим да ми је неко „за вратом“ знам да могу и да га добијем – описао је Драгосављевић пут до златне медаље.
За добре познаваоце кајака и Страхињиних успеха из јуниорске конкуренције, овај успех и није неочекиван, али свакако да су његове размере велике, о чему сведочи и чињеница да је вест о новом шампиону Европе одјекнула у српској спортској јавности. Честитке и даље стижу са свих страна, али Драгосављевић је већ дан после финала сео у чамац на Тиквари и наставио да тренира. Како нам је рекао, мотивације не мањка за све предстојеће трке, упркос томе што је постигао ово што неко не уради током читаве каријере.
– Увидео сам да могу да направим још веће историјске резултате и када већ могу да побеђујем, зашто не бих. Било би лепо када бих одбранио титулу и узео још једно злато, јер то није мала ствар. Тако бих Србију поставио на спортску мапу, свој тим, клуб и место одакле потичем, у ком се рађају светски и европски шампиони позиционирао бих високо. Мотивација никако не пада, ово радим и волим и за све ћу да се борим до краја – поручио је Страхиња Драгосављевић.
Велика очекивања на Светског првенству у Милану
Страхиња већ за две седмице иде на ЕП за млађе сениоре у Румунију, а крајем јула и на СП. Жели да употпуни колекцију медаља и у тој категорији, али главни циљ је свакако на крају сезоне – сениорско СП у Милану.
– Идем полако и смирено. До сада сам на такмичњеима био без стреса, опуштенији, али сада су у Рачицама очекивања била велика поготово после злата на Светском купу. Схватио сам да ово више није јуниорско такмичење, него сениорско, права ствар и да могу да направим запажене резултате за каријеру и наш спорт. Због тога сам имао мали притисак. Међутим, драго ми је што могу људима да пружим нешто у шта могу да верују, да могу да очекују од мене нешто, али свакако ћу пробати да останем на смиреном нивоу, да ја не очекујем превише, него да ћу да дам све од себе, а тада знам да не може да буде лоше. Главни циљ је Светско првенство у Милану. Португалац Баптиста ће се борити да одбрани титулу, а ја да му је одузмем – рекао је Драгосављевић.
Деценија браће Драгосављевић
Старији брат Драгосављевић, Марко, је 2014. године први пут постао првак Европе, а годину дана касније је одбранио титулу у К1 200 м, управо у Рачицама, где је после деценије уследио Страхињин успех.
– Током целог првенства Марко ми је говорио „Хајде сада после 10 година да потврдиш да Драгосављевићи могу ово“. Драго ми је што је био из мене, јер ми је дао додатно самопоуздање – истакао је Страхиња, на ком је сада да понови Марков успех и одбрани сениорску титулу.
