TRENER SIMO BOLTIĆ O IZUZETNOJ SEZONI STREHINJE DRAGOSAVLJEVIĆA I IZAZOVIMA KOJI SLEDE: Zlatni kumovi pišu istoriju
Kada neko četiri puta u jednoj sezoni stane na najviši stepenik pobedničkog postolja, jasno je da se radi o šampionu posebnog kova.
Strahinja Dragosavljević ove godine beleži rezultate kakvi se retko viđaju na svetskoj sceni kajaka, a njegov trener i kum Simo Boltić s ponosom ističe da najlepše stranice možda tek treba da budu ispisane – na predstojećem Svetskom prvenstvu u Milanu.
– Strahinja ima fascinantnu sezonu i ukoliko bi uspeo da ponovi sve i u Italiji, mogao bi da uđe u istoriju kao prvi koji je apsolutno vladao disciplinom na 200 metara. Ipak, nikada mu ne stavljam takav teret na leđa. Najvažnije je da ode spreman i rasterećen, a onda sve zavisi od jedne, savršene trke – kaže Boltić.
Srpski tim u Milanu neće se oslanjati samo na Dragosavljevića. U dvosedu nastupaju Veljko Vještica i Marko Dragosavljević, dok će mladi ženski četverac na 500 metara (Bacelj, Bajuk, Dostanić, Stanojev) pokušati da ponovi evropski uspeh, ali protiv još jače konkurencije iz svetskog vrha.
Iza medalja i trofeja, međutim, stoji i briga – infrastruktura.
– Ako se ne izgradi regatni centar, budućnost našeg sporta biće pod znakom pitanja. Druge zemlje imaju startne mašine već decenijama, dok mi još uvek nemamo osnovne uslove. Bez modernih centara nećemo moći da organizujemo međunarodna takmičenja niti da razvijamo mlađe kategorije. Plašim se da bismo mogli nestati sa mape svetskog kajaka – upozorava Boltić.
Zato se reprezentacija poslednjih godina priprema na Srebrnom jezeru, koje pruža mir i dobre uslove, ali ne može da reši problem sistemski.
– Tokom leta Ada Ciganlija i Tikvara postaju kupališta i gubimo mogućnost ozbiljnog rada. Na Srebrnom jezeru imamo dovoljno prostora i teretanu, ali nama je potreban pravi regatni centar. To bi bio spas za naš sport – zaključuje Boltić.
J. Galić
