ТРЕНЕР СИМО БОЛТИЋ О ИЗУЗЕТНОЈ СЕЗОНИ СТРЕХИЊЕ ДРАГОСАВЉЕВИЋА И ИЗАЗОВИМА КОЈИ СЛЕДЕ: Златни кумови пишу историју

Страхиња Драгосављевић ове године бележи резултате какви се ретко виђају на светској сцени кајака, а његов тренер и кум Симо Болтић с поносом истиче да најлепше странице можда тек треба да буду исписане – на предстојећем Светском првенству у Милану.

– Страхиња има фасцинантну сезону и уколико би успео да понови све и у Италији, могао би да уђе у историју као први који је апсолутно владао дисциплином на 200 метара. Ипак, никада му не стављам такав терет на леђа. Најважније је да оде спреман и растерећен, а онда све зависи од једне, савршене трке – каже Болтић.

Српски тим у Милану неће се ослањати само на Драгосављевића. У двоседу наступају Вељко Вјештица и Марко Драгосављевић, док ће млади женски четверац на 500 метара (Бацељ, Бајук, Достанић, Станојев) покушати да понови европски успех, али против још јаче конкуренције из светског врха.

Иза медаља и трофеја, међутим, стоји и брига – инфраструктура.

– Ако се не изгради регатни центар, будућност нашег спорта биће под знаком питања. Друге земље имају стартне машине већ деценијама, док ми још увек немамо основне услове. Без модерних центара нећемо моћи да организујемо међународна такмичења нити да развијамо млађе категорије. Плашим се да бисмо могли нестати са мапе светског кајака – упозорава Болтић.

Зато се репрезентација последњих година припрема на Сребрном језеру, које пружа мир и добре услове, али не може да реши проблем системски.

– Током лета Ада Циганлија и Тиквара постају купалишта и губимо могућност озбиљног рада. На Сребрном језеру имамо довољно простора и теретану, али нама је потребан прави регатни центар. То би био спас за наш спорт – закључује Болтић.

Ј. Галић