Prvi prvotimci iz novog milenijuma

ali je trajao, čini se, i nešto duže. Šef stručnog štaba Voše Nenad Lalatović je, naime, iz igre povukao kapitena Dejana Melega i Nikolu Trujića, a na travnjak poslao dva još dečaka, 16-godišnjake, praktično još kadete Mihajla Neškovića i Dobricu Tegeltiju. Dečaci koji fudbalski stasavaju u Omladinskoj školi “Ilija Pantelić” dobili su priliku iz snova, postali su prvi fudbaleri rođeni u novom milenijumu koji su zaigrali za najjači tim novosadskog superligaša.

- U Vojvodinu sam došao pre četiri godine - rekao je, ne skrivajući osmeh, nešto stariji Šiđanin Mihajlo Nešković, rođen 9. februara 2000. godine. - Osećao sam se super kada su nam rekli da ćemo trenirati sa prvotimcima, a još lepše kada sam saznao da ćemo biti u konkurenciji za tim za utakmicu sa Voždovcem. Nisam imao tremu sve do trenutka kada nas je trener Lalatović poslao na zagrevanje, a onda se pojavila... Ipak, bez opterećenja sam ušao u igru umesto Trujića i nastojao da iskoristim svaki kontakt s loptom.

U sličnom tonu svoju verziju priče ispričao je i Dobrica Tegeltija, rođen 6. oktobra 2000. godine, u Dvorovima kod Bijeljine.

- U isto vreme smo stigli Mihajlo i ja u Novi Sad, a, evo, u paketu smo debitovali i za prvi tim - objasnio je Dobrica. - Bilo mi je čudno, pomalo i nestvarno, kada sam saznao da ćemo trenirati, a onda i igrati sa najboljima. Priznajem, imao sam malu tremu, koja se dodatno pojačala dok sam se zagrevao da uđem u igru. To što nam se dogodilo sigurno će obojici predstavljati veliki podstrek za nastavak bavljenja fudbalom, s tim da smo shvatili da moramo još puno da radimo, posebno na snazi. Ne plašim se, s vremenom ćemo i te nedostatke iskoreniti i, nadam se, postati profesionalci.

Obojica momčića igraju u omladinskoj ekipi Vojvodine do 18 godina, kod trenera Zorana Šarabe. Njihov primer sigurno je prava pouka za ostale dečake koji svakodnevno vežbaju u Fudbalskom centru “Vujadin Boškov” i sanjaju da i oni, jednog dana, istrče na travnati tepih “Karađorđa”.

Nešković i Tegeltija su im, ubeđeni smo, pokazali da u životu ne postoje nemoguće stvari, pod uslovom da se dovoljno jako žele i svakodnevno i intenzivno sanjaju.

A. Predojević