Први првотимци из новог миленијума

Играо се 87. минут суперлигашке утакмице између Војводине и Вождовца када се “Карађорђем” проломио аплауз. Био је готово идентичан као у ситуацијама када су Новосађани постизали сваки од своја три гола,

али је трајао, чини се, и нешто дуже. Шеф стручног штаба Воше Ненад Лалатовић је, наиме, из игре повукао капитена Дејана Мелега и Николу Трујића, а на травњак послао два још дечака, 16-годишњаке, практично још кадете Михајла Нешковића и Добрицу Тегелтију. Дечаци који фудбалски стасавају у Омладинској школи “Илија Пантелић” добили су прилику из снова, постали су први фудбалери рођени у новом миленијуму који су заиграли за најјачи тим новосадског суперлигаша.

- У Војводину сам дошао пре четири године - рекао је, не скривајући осмех, нешто старији Шиђанин Михајло Нешковић, рођен 9. фебруара 2000. године. - Осећао сам се супер када су нам рекли да ћемо тренирати са првотимцима, а још лепше када сам сазнао да ћемо бити у конкуренцији за тим за утакмицу са Вождовцем. Нисам имао трему све до тренутка када нас је тренер Лалатовић послао на загревање, а онда се појавила... Ипак, без оптерећења сам ушао у игру уместо Трујића и настојао да искористим сваки контакт с лоптом.

У сличном тону своју верзију приче испричао је и Добрица Тегелтија, рођен 6. октобра 2000. године, у Дворовима код Бијељине.

- У исто време смо стигли Михајло и ја у Нови Сад, а, ево, у пакету смо дебитовали и за први тим - објаснио је Добрица. - Било ми је чудно, помало и нестварно, када сам сазнао да ћемо тренирати, а онда и играти са најбољима. Признајем, имао сам малу трему, која се додатно појачала док сам се загревао да уђем у игру. То што нам се догодило сигурно ће обојици представљати велики подстрек за наставак бављења фудбалом, с тим да смо схватили да морамо још пуно да радимо, посебно на снази. Не плашим се, с временом ћемо и те недостатке искоренити и, надам се, постати професионалци.

Обојица момчића играју у омладинској екипи Војводине до 18 година, код тренера Зорана Шарабе. Њихов пример сигурно је права поука за остале дечаке који свакодневно вежбају у Фудбалском центру “Вујадин Бошков” и сањају да и они, једног дана, истрче на травнати тепих “Карађорђа”.

Нешковић и Тегелтија су им, убеђени смо, показали да у животу не постоје немогуће ствари, под условом да се довољно јако желе и свакодневно и интензивно сањају.

А. Предојевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести