RUKOMETAŠI SRBIJE PORAŽENI NA STARTU EVROPSKOG PRVENSTVA, ALI I DALJE U IGRI ZA DRUGI KRUG: Poraz koji boli, ali još ne ruši snove

HERNING: Mnogo se očekivalo od premijere Srbije na Evropskom rukometnom prvenstvu. Osveženi „orlovi“, pod vođstvom novog selektora Raula Gonzalesa, trebalo je da pokažu da je promena na klupi donela i promenjeni identitet na terenu. Umesto toga, duel sa Španijom ogolio je stare slabosti i doneo nove dileme, uz poraz koji boli, ali još ne zatvara vrata drugog kruga (27:29).

Španija je bila taktički zrelija, fizički snažnija i strpljivija. Duboka zona „crvene furije“ pretvorila je napad Srbije u sporu i čitljivu igru, u kojoj su bekovi često delovali kao „rukometni košarkaši”, sa predugim zadržavanjem lopte i malo saradnje sa krilima ipivotima. To je bio rukomet koji Španci vole i znaju da kazne. Tri beka Srbije konstantno su ulazila u duele jedan na jedan protiv snažnijeg rivala, bez pravovremene distribucije lopte. Krila su ostajala odsečena, pivotima se lopta retko spuštala na vreme. U takvom odnosu snaga, ni odbrana „orlova“ nije imala potrebnu kompaktnost, pa ni golmani nisu dobili šansu da uđu u ritam.

Ipak, Srbija je pokazalai ono što daje razlog za oprezni optimizam. Povratak sa minus pet na minus dva, uz napad za minus jedan, pokazao je da ekipa imaupornost i da ne odustaje. Da li je to bila stabilnost Srbije ili trenutak pada koncentracije Španije – ostaje pitanje, ali takvi momenti na velikim takmičenjima često odlučuju sudbinu turnira.

Pred „orlovima“ je sada duel sa Nemačkom, rivalom slične fizičke snage kaoŠpanija, ali sa drugačijom filozofijom igre. Ako Srbija ponovo uđe u utakmicu bez širine, bez brze lopte i bez uključenih krila ipivota, scenario može bitisličan. Ako, međutim, lekcije protiv Španije budu brzo naučene, ovaj poraz može da postane samo bolna, ali korisna stanica na putu ka drugom krugu. Jer snovi još traju, ali za njih ćemorati da se igra pametnije.

Jovo Galić