I ŠAHISTI SE OPROSTILI OD ALEKSANDRA PAVLOVIĆA: Odlazak velikog humaniste i entuzijaste

Bio je izuzetno svestran čovek, po pozivu matematičar i univerzitetski profesor, a istovremeno cenjeni šahista, atletičar, triatlonac i međunarodni atletski sudija. 

Aleksandar Pavlović bio je sve to, a iznad svega dobar i pravedan čovek, veliki humanista, požrtvovan otac i suprug. Čovek koji je nesebično uvek stavljao tuđe potrebe ispred svojih. Uvek nasmejan, duhovit i pun pozitivne energije koju je rado delio sa svima nama i koje mu nikad nije nedostajalo. Nedostajaće on nama, takav kakav je bio - nenametljiv, spontan i srdačan, a uvek prisutan i spreman da pomogne. 

O tome svedoče i studenti Prirodno-matematičkog fakulteta i đaci Jovine gimnazije, kojima je predavao. Smatrali su ga strogim, iako im je za vreme ispita dozvoljavao da koriste udžbenike, uviđajući da je mnogo važnije da usvoje principe, a ne formule. Upamtiće ga dobro i njegove kolege iz šahovske ekipe sindikata PMF-a, sa kojima je nastupao na pokrajinskim i državnim igrama i kojima je bio moralni oslonac i više od saigrača - drugar, cimer, najveća podrška i vatreni navijač. Vitrine u holu Prirodno-matematičkog fakulteta, popunjene peharima sa Sindikalnih igara, govore da je ova podrška često bila presudna za osvajanje pobedničkog postolja. 

Slobodno vreme, kojeg nije bilo mnogo, ulagao je u svoj voljeni Atletsko-rekreativni klub Fruška gora, čiji je bio predsednik i koji je, zahvaljujući njemu i nekolicini drugih entuzijasta, svake godine organizovao tri velike trke, a svakog utorka i četvrtka besplatne treninge trčanja na Đačkom igralištu. Cale je na ovim treninzima bio redovan i motivisao je i svoju suprugu i sinove, kao i mnoge druge neodlučne ljude, da izaberu trčanje kao sportsku aktivnost. Mnogima od njih otvorio je široka vrata kraljice sportova i pomogao im da uvide koliko je važno da neguju svoj duh i telo i čuvaju svoje zdravlje, upravo tako što će redovno trenirati, okruženi vedrim i pozitivnim ljudima. To je ono najvažnije što je ostavio u amanet svima nama i po čemu ćemo ga zauvek pamtiti.

Cale, neka ti je laka zemlja i večno hvala za svaki osmeh, podršku i pomoć, za nepresušni izvor nade i vere i ogroman entuzijazam koji si ulagao u sve ono čime si se bavio.