И ШАХИСТИ СЕ ОПРОСТИЛИ ОД АЛЕКСАНДРА ПАВЛОВИЋА: Одлазак великог хуманисте и ентузијасте

Био је изузетно свестран човек, по позиву математичар и универзитетски професор, а истовремено цењени шахиста, атлетичар, триатлонац и међународни атлетски судија. 

Александар Павловић био је све то, а изнад свега добар и праведан човек, велики хуманиста, пожртвован отац и супруг. Човек који је несебично увек стављао туђе потребе испред својих. Увек насмејан, духовит и пун позитивне енергије коју је радо делио са свима нама и које му никад није недостајало. Недостајаће он нама, такав какав је био - ненаметљив, спонтан и срдачан, а увек присутан и спреман да помогне. 

О томе сведоче и студенти Природно-математичког факултета и ђаци Јовине гимназије, којима је предавао. Сматрали су га строгим, иако им је за време испита дозвољавао да користе уџбенике, увиђајући да је много важније да усвоје принципе, а не формуле. Упамтиће га добро и његове колеге из шаховске екипе синдиката ПМФ-а, са којима је наступао на покрајинским и државним играма и којима је био морални ослонац и више од саиграча - другар, цимер, највећа подршка и ватрени навијач. Витрине у холу Природно-математичког факултета, попуњене пехарима са Синдикалних игара, говоре да је ова подршка често била пресудна за освајање победничког постоља. 

Слободно време, којег није било много, улагао је у свој вољени Атлетско-рекреативни клуб Фрушка гора, чији је био председник и који је, захваљујући њему и неколицини других ентузијаста, сваке године организовао три велике трке, а сваког уторка и четвртка бесплатне тренинге трчања на Ђачком игралишту. Цале је на овим тренинзима био редован и мотивисао је и своју супругу и синове, као и многе друге неодлучне људе, да изаберу трчање као спортску активност. Многима од њих отворио је широка врата краљице спортова и помогао им да увиде колико је важно да негују свој дух и тело и чувају своје здравље, управо тако што ће редовно тренирати, окружени ведрим и позитивним људима. То је оно најважније што је оставио у аманет свима нама и по чему ћемо га заувек памтити.

Цале, нека ти је лака земља и вечно хвала за сваки осмех, подршку и помоћ, за непресушни извор наде и вере и огроман ентузијазам који си улагао у све оно чиме си се бавио.