ATMOSFERA POSTAJE SVE ŽEDNIJA Zašto nam i sa istom količinom kiše preti veća suša?
Kada se govori o suši, pažnja se najčešće usmerava na količinu padavina. Međutim, nova analiza ove vremenske nepogode pokazuje da nedostatak kiše više nije jedini, a u pojedinim delovima evropskog kontinenta možda ni presudan faktor.
Jednostavno – sve više temperature povećavaju sposobnost atmosfere da izvlači vlagu iz zemljišta i biljaka, ubrzavaju isparavanje iz reka, kanala i akumulacija i pretvaraju sušne periode koji su nekada bili podnošljivi u ozbiljne poljoprivredne i hidrološke krize. Drugim rečima, u sve vrelijoj klimi podjednako je važno koliko brzo voda nestaje.
Do tog zaključka došla je međunarodna grupa klimatologa World Weather Attribution u analizi objavljenoj pre nekoliko dana. Naučnici iz dvanaest evropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država ispitivali su odvojeno tri činioca suše: nedostatak padavina, potencijalnu evapotranspiraciju i vlažnost zemljišta. Istraživanje je sprovedeno primenom već objavljenih i recenziranih metoda klimatske atribucije, kojima se upoređuju današnji klimatski uslovi sa klimom u kojoj nije bilo sadašnjeg nivoa zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima.
Potencijalna evapotranspiracija označava količinu vode koja bi, pri određenim atmosferskim uslovima, mogla da ispari iz zemljišta i vodenih površina ili da bude oslobođena kroz biljke kada bi vode bilo dovoljno. Ona ne predstavlja stvarno izmeren gubitak vode, ali pokazuje koliko je atmosfera „žedna“. Kako temperatura raste, raste i atmosferski zahtev za vlagom. Stvarno isparavanje na kraju može biti ograničeno time što su zemljište i vegetacija već isušeni, ali upravo to isušivanje predstavlja suštinski deo problema.
Rezultat istraživanja otkrio je da su uslovi visoke potencijalne evapotranspiracije približno 80 puta verovatniji zbog klimatskih promena!!! Drugim rečima, pokazalo se da klimatske promene ne moraju uvek da izazovu manjak padavina da bi sušu učinile težom. Dovoljno je da povećaju temperature i isparavanje, pa da i umereni deficit kiše dovede do znatno većeg gubitka vlage iz zemljišta.
Koliko je vode ostalo biljkama?
Republički hidrometeorološki zavod Srbije već prati padavine, vlažnost zemljišta, evapotranspiraciju i prognozirani prinos kukuruza kroz agrometeorološke biltene i model CROP-SYST. Ta vrsta praćenja važna je jer sušu ne svodi samo na pitanje koliko je kiše palo, već pokazuje koliko je vode ostalo dostupno biljkama posle isparavanja.
Naravno, ne mora se biti naučnik da bi se videlo koliko suša pogađa reke i poljoprivredu. Niski vodostaji već su ograničili plovidbu i transport robe. Dunav je u Srbiji i Hrvatskoj poslednjih dana dostigao izuzetno niske nivoe, pa su teretni brodovi morali ili da se usidre ili da plove sa znatno manjim tovarom. Niski vodostaji pogodili su i Savu i Tisu, i Drinu, a to znači da su se na udaru našli najveći rečni ekosisteme, ali i turizam i ribarstvo.
Iako za našu zemlju ne postoji zasebna atribuciona studija koja bi omogućila da se WWA brojevi neposredno primene na domaće uslove, više recenziranih naučnih istraživanja potvrđuje isti osnovni mehanizam: rast temperature i evapotranspiracije pojačavaju sušni stres, čak i kada se dugoročna promena padavina razlikuje od regiona do regiona. Recimo, istraživanje o uočenim i budućim pojavama suše u Srbiji, objavljeno 2024. u International Journal of Climatology, pokazuje da su se poslednjih decenija povećali i učestalost i intenzitet sušnih epizoda. Kao jedan od važnih uzroka izdvaja se upravo povećanje evapotranspiracije usled sve viših temperatura. Modelske projekcije ukazivale su da bi se taj trend mogao nastaviti – čemu upravo svedočimo.
Posebno je osetljiva Vojvodina, u kojoj je veliki deo poljoprivredne proizvodnje i dalje zavisan od padavina. Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu razvilo je sistem praćenja suše zasnovan na standardizovanom indeksu padavina i evapotranspiracije. Taj pristup je važan jer istovremeno prati dotok vode kroz padavine i njen gubitak usled atmosferskih uslova. Autori zaključuju da suša u Vojvodini sve češće utiče na prinose kukuruza, soje i šećerne repe. Rezultati tog rada potvrđuju da kombinacija visokih temperatura i nedostatka dostupne vode predstavlja bolji pokazatelj rizika po useve nego sama količina padavina.
Jedan od najvećih budućih problema mogao bi biti raskorak između sve većih potreba poljoprivrede za vodom i njene sve manje dostupnosti tokom leta. Studija objavljena lane, a koja analizira srpski deo sliva Dunava u periodu 2041–2070, predviđa mogući porast prolećnih, ali pad letnjih padavina. Istovremeno se očekuju veći vodni stres useva i veća potreba za navodnjavanjem upravo u periodu kada je raspoloživost vode najmanja. To znači da navodnjavanje, iako neophodno za stabilniju proizvodnju, ne može biti jedina mera prilagođavanja ako se istovremeno ne upravlja rečnim tokovima, akumulacijama, zemljištem i izborom useva.
Miroslav Stajić
