BUNJEVAČKI JEZIK NESTAJE: Učenici snimili film o starinama i zaboravljenim rečima

Uz pomoć srednjoškolaca koji pohađaju „Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture“ snimljen je film o predmetima koji su nekada bili deo svakodnevnog života, a danas su uglavnom muzejski eksponati.

U Bunjevačkoj matici održana je promocija fima „Bunjevačka kultura deo narodnog folklora Srbije 4- Bunjevačke starine“. Prvi film je bio posvećen bunjevačkoj vajarki Ani Bešlić i Vojnić palati, drugi Manojlović palati, gde se danas nalazi Bunjevačka matica, a dok je treći narodnoj nošnji.

Bunjevački jezik polako nestaje iz upotrebe, upozorava Jadranka Tikvicki, koja se bori za očuvanje ovog jezika. Prema njenim rečima, globalizacija i uticaj engleskog jezika drastično utiču na sve manjinske jezike, pa tako i na bunjevački.

"Čovek u životu može svašta da promeni i lako to da izmeni, ali ono sa čim se rađa i sa čim umire, to je njegov maternji jezik. Naš bunjevački jezik živi u svakom od nas, čak možemo slobodno reći da neke reči koriste i naši sugrađani koji pripadaju drugim zajednicama, tako da su te reči postale i lokalizmi", objašnjava Tikvicki.

Međutim, ona ističe zabrinjavajuću činjenicu da: "Ovaj savremeni život donosi neki savremeni način života, savremene tehnologije i ja mislim da u takvom životu mesta za naše stare bunjevačke reči ima veoma malo. Mi imamo bogat rečnik, ali na žalost to su reči koje danas žive uglavnom na salašima kod bunjevačkih porodica."

Strah od ismevanja

Posebno je potresna priča koju je Tikvicki podelila sa časa. 

"Jedna mi devojčica rekla, jako mi je to bilo onako tužno, ona je rekla: 

„Mene je mama rekla da ja kod kuće ne pričam bunjevačkim jezikom, niti da koristim taj bunjevački akcenat, jer kaže, kada dođem u grad, u srednju školu, jesu li mene će se ljudi smejati'", prepričava profesorka sa žaljenjem.

Tikvicki smatra da je upravo to jedan od glavnih problema. "Ako ne budemo bili dovoljno slobodni da pričamo na svim javnim mestima na našem jeziku, ako ne budemo ponosno govorili i ako se budemo stideli našeg jezika, onda će i taj naš jezik nestati sa nama. Ukoliko se budemo prilagodili tim novim trendovima, onda verujte da ni našeg jezika neće biti", upozorava ona.

Film o zaboravljenim predmetima

Za potrebe edukativnog filma, Tikvicki je sa učenicima posetila Gradski muzej Subotica, gde su pregledali postavku starih predmeta iz bunjevačke tradicije.

"Mi smo za snimanje ovog filma došli u Gradski muzej, posetili smo njihovu stalnu postavku Starine, i tu smo našli dosta toga što je direktno vezano za našu zajednicu. Odlučili smo da prezentaciju pojedinih reči objasnimo onim ljudima koji nisu čuli bunjevački jezik šta one znače", objašnjava Tikvicki.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da su predmeti koji su nekada bili deo svakodnevice danas muzejski eksponati. 

"To je jako lepo, ali verujte mi, od tih stvari koje se danas nalaze izložene kao eksponati u muzeju, nas u svakom danu upotrebimo vrlo malo", kaže profesorka.

Jedna od učenica, Tanja Stantić iz četvrtog razreda Tehničke škole „Ivan Sarić“ učestvovala je u snimanju filma. Za nju je ovo drugo iskustvo sa ovakvim projektom.

"Bilo je zanimljivo, pogotovo zato što nismo znali neke predmete koji su naši stari koristili, pa smo ih sada upoznali i možda će nam kada da posluže", kaže Tanja. Među predmetima koje je videla u muzeju, posebno su joj ostali u sećanju fenjer i predmeti za preradu maslaca i vina. "Imala sam kod kuće fenjer, ali ga nikada nisam koristila, možda ću ga kada da koristim", dodaje ona.

Poziv na očuvanje identiteta

Tikvicki koja je ujedno i predsednica Odbora za obrazovanje BNS je istrakla da treba da razlisli o tome šta preduzeti.

„Hoće li se naći neki dobar lingvista, naš Bunjevac, pa predložiti neku reč zamenu za englesku, srpsku ili neku drugu reč, ili ćemo tako dozvoliti da sa našim salašima i našim pismama nestanu i naše reči."

Njen apel je jasan: "Još jednom bih pozvala, ukoliko je moguće, da se ljudi osmele, da se ne stide. Ovo je jedan jezik jednakovredan svim jezicima u našem, ajde tako kažemo, okruženju."

Bunjevački jezik vekovima se nalazi na raskršću. Da li će uspeti da preživi globalizaciju i asimilaciju, zavisiće pre svega od spremnosti njegovih govornika da ga koriste bez straha i stida.

Projekat je podržan od strane Grada Subotice na konkursu za kulturu i Ministarstva kulture.