БУЊЕВАЧКИ ЈЕЗИК НЕСТАЈЕ: Ученици снимили филм о старинама и заборављеним речима

Уз помоћ средњошколаца који похађају „Буњевачки језик са елементима националне културе“ снимљен је филм о предметима који су некада били део свакодневног живота, а данас су углавном музејски експонати.

У Буњевачкој матици одржана је промоција фима „Буњевачка култура део народног фолклора Србије 4- Буњевачке старине“. Први филм је био посвећен буњевачкој вајарки Ани Бешлић и Војнић палати, други Манојловић палати, где се данас налази Буњевачка матица, а док је трећи народној ношњи.

Буњевачки језик полако нестаје из употребе, упозорава Јадранка Тиквицки, која се бори за очување овог језика. Према њеним речима, глобализација и утицај енглеског језика драстично утичу на све мањинске језике, па тако и на буњевачки.

"Човек у животу може свашта да промени и лако то да измени, али оно са чим се рађа и са чим умире, то је његов матерњи језик. Наш буњевачки језик живи у сваком од нас, чак можемо слободно рећи да неке речи користе и наши суграђани који припадају другим заједницама, тако да су те речи постале и локализми", објашњава Тиквицки.

Међутим, она истиче забрињавајућу чињеницу да: "Овај савремени живот доноси неки савремени начин живота, савремене технологије и ја мислим да у таквом животу места за наше старе буњевачке речи има веома мало. Ми имамо богат речник, али на жалост то су речи које данас живе углавном на салашима код буњевачких породица."

Страх од исмевања

Посебно је потресна прича коју је Тиквицки поделила са часа. 

"Једна ми девојчица рекла, јако ми је то било онако тужно, она је рекла: 

„Мене је мама рекла да ја код куће не причам буњевачким језиком, нити да користим тај буњевачки акценат, јер каже, када дођем у град, у средњу школу, јесу ли мене ће се људи смејати'", препричава професорка са жаљењем.

Тиквицки сматра да је управо то један од главних проблема. "Ако не будемо били довољно слободни да причамо на свим јавним местима на нашем језику, ако не будемо поносно говорили и ако се будемо стидели нашег језика, онда ће и тај наш језик нестати са нама. Уколико се будемо прилагодили тим новим трендовима, онда верујте да ни нашег језика неће бити", упозорава она.

Филм о заборављеним предметима

За потребе едукативног филма, Тиквицки је са ученицима посетила Градски музеј Суботица, где су прегледали поставку старих предмета из буњевачке традиције.

"Ми смо за снимање овог филма дошли у Градски музеј, посетили смо њихову сталну поставку Старине, и ту смо нашли доста тога што је директно везано за нашу заједницу. Одлучили смо да презентацију појединих речи објаснимо оним људима који нису чули буњевачки језик шта оне значе", објашњава Тиквицки.

Оно што је посебно забрињавајуће јесте чињеница да су предмети који су некада били део свакодневице данас музејски експонати. 

"То је јако лепо, али верујте ми, од тих ствари које се данас налазе изложене као експонати у музеју, нас у сваком дану употребимо врло мало", каже професорка.

Једна од ученица, Тања Стантић из четвртог разреда Техничке школе „Иван Сарић“ учествовала је у снимању филма. За њу је ово друго искуство са оваквим пројектом.

"Било је занимљиво, поготово зато што нисмо знали неке предмете који су наши стари користили, па смо их сада упознали и можда ће нам када да послуже", каже Тања. Међу предметима које је видела у музеју, посебно су јој остали у сећању фењер и предмети за прераду маслаца и вина. "Имала сам код куће фењер, али га никада нисам користила, можда ћу га када да користим", додаје она.

Позив на очување идентитета

Тиквицки која је уједно и председница Одбора за образовање БНС је истракла да треба да разлисли о томе шта предузети.

„Хоће ли се наћи неки добар лингвиста, наш Буњевац, па предложити неку реч замену за енглеску, српску или неку другу реч, или ћемо тако дозволити да са нашим салашима и нашим писмама нестану и наше речи."

Њен апел је јасан: "Још једном бих позвала, уколико је могуће, да се људи осмеле, да се не стиде. Ово је један језик једнаковредан свим језицима у нашем, ајде тако кажемо, окружењу."

Буњевачки језик вековима се налази на раскршћу. Да ли ће успети да преживи глобализацију и асимилацију, зависиће пре свега од спремности његових говорника да га користе без страха и стида.

Пројекат је подржан од стране Града Суботице на конкурсу за културу и Министарства културе.