Crna statistika na srpskim putevima VIŠE OD 30.000 NESREĆA I 450 POGINULIH ZA GODINU DANA Srbija među najrizičnijima u Evropi

Koković je za Tanjug rekao da je doneta strategija da do 2030. godine ne bude više nijedno dete koje je stradalo u saobraćajnim nezgodama i izrazio nadu da će do kraja 2026. godine biti donet novi Zakon o bezbednosti saobraćaja.

„Čak oko 60 odsto dece prevozi se nepropisno, bez odgovarajućeg bezbednosnog sedišta, a i kada se sedišta koriste, u oko 90 odsto slučajeva prave se greške. To su podaci koji moraju da nas zabrinu“, rekao je Koković.

On je ukazao da Srbija ima oko 78 smrtno stradalih na milion stanovnika, što je, kako je naveo, jedan od najviših javnih rizika u Evropi, dok pojedine zemlje, poput Finske i Norveške, beleže periode bez ijedne poginule osobe u saobraćaju.

Koković je rekao da se mnogo očekuje od novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, čiji je nacrt u izradi, i istakao da će doneti sistemska rešenja i usklađivanje sa evropskim propisima, uz strože kazne za nekorišćenje sigurnosnog pojasa i upotrebu mobilnog telefona tokom vožnje.

On je uputio apel građanima da tokom prazničnog perioda ne sednu za volan pod dejstvom alkohola i da, kada god je moguće, koriste alternativne načine prevoza, naglasivši da bezbednost u saobraćaju počinje od odgovornosti svakog pojedinca.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac izjavio je da je u toku ozbiljna aktivnost i borba za bezbednost saobraćaja na globalnom nivou, posebno u Evropskoj uniji.

Lipovac je naveo da je Evropski savet za bezbednost saobraćaja ukazao na pojedine nelogičnosti koje negativno utiču na bezbednost, među kojima je i način proizvodnje automobila, kao i postavljanje velikih ekrana u vozilima koji ometaju vozače tokom vožnje.

„Obimna istraživanja su vezana za ekran u vozilu, tako da je zaustavljen jedan talas u pogrešnom smeru, a to je da ekrani budu sve veći. Poslednje direktive traže od proizvođača da počnu da smanjuju ekrane koji ometaju vozača“, rekao je Lipovac.

On je dodao da najnovije instrukcije nalažu ugradnju uređaja koji onemogućavaju pokretanje motora ako je vozač pod uticajem alkohola, kao i sistema koji sprečavaju pokretanje vozila ukoliko svi sigurnosni pojasevi nisu pravilno vezani.

Prema njegovim rečima, na globalnom nivou ide se ka tome da se u vozilima ugrađuju uređaji koji bi ometali ili onemogućavali korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje.

Govoreći o izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, Lipovac je ocenio da su potrebne ozbiljne i suštinske izmene koje bi dugoročno omogućile Srbiji da kontinuirano smanjuje broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama.

„To su korenite izmene, ceo koncept uvođenja takozvanog pristupa bezbednog sistema, opraštajućeg sistema i samoobjašnjavajućih puteva“, naveo je Lipovac.

On je istakao da je neophodno raditi sa vozačima koji imaju psihološke i sociološke probleme, ali da je za to potrebno uspostaviti sistem.

„Najproblematičniji vozači i dalje uspevaju da izbegnu sankcije. Postoje i oni koji zaista imaju psihološke i sociološke probleme. Sa njima treba raditi, ali je za to potrebno uspostaviti kapacitete. Srbiji je trenutno potrebno između 300 i 500 psihologa koji bi radili sa vozačima, kao i adekvatni kapaciteti u policijskim stanicama“, rekao je Lipovac.

On je zaključio da svaka saobraćajna nezgoda predstavlja rezultat propusta u sistemu i da uspeh u bezbednosti saobraćaja zavisi od rada celokupnog državnog i društvenog sistema.